Iako bez padavina prethodne noći, vlaga nas je jutrom opkolila. Nenad i Robert su prenoćili u praznoj štali otvorivši šator unutra i iskusno bili poštedjeni mokrih šatorskih zidova i patika. Vec u 8h smo nastavili uzbrdo ka prevoju do koga nas je delilo jos 600m visine. Put lep i prazan, nagrada ranoraniocu, taman umesto doručka. Nagib ide do 14%, ali u retkim trzajima, pa se fino napreduje. Na jednom serpentinastom delu je posebno zanimljivo gledajuci sa najviše krivine, kada put izgleda poput uvijene zmije. Prevoj inace spaja dve varoši Schwyz iz koje dodjosmo i Oberiberg, na drugoj strani. Medjutim, druga strana nije tako niska. Posto se izadje na prevoj Ibergeregg, spust nije načist, izgubi se tek par stotina metara, da bi se sišlo u prostranu dolinu/visoravan, koja podseća na nas Pešter i na sličnoj je visini.

   U Oberibergu, prvom mestu sa one strane prevoja, sretosmo prekopotrebnu prodavnicu koja je zgodno poslužila za doručak. Ispred radnje je sat koji pokazuje i temperaturu od celih 5 stepeni, iako oblačno, bar je suvo. Nakon doručka u Oberibergu, očekivalo nas je najduže veštačko jezero u Švici, Sihlsee - dugo skoro 9km. Tu je i velika brana, sagradjena zajedno sa dva mosta preko jezera pre nego što je dolina poplavljena, a što je nateralo 2000 ljudi iseliti se iz svojih domova koji su ostali pod vodom. 

  Od jezera sledio je uspon na novi prevoj Sattelegg, oštar, ali relativno kratak uspon od 5km, jer već smo u imali odredjenu visinu u dolini. Gore se nalazi adekvatan restoran u kome je Robert uveliko srknuo kafu dok smo se mi ostali popeli/izgurali bicikle. Odavde je sledilo načisto propadanje hladnjikavim, ali atraktivnim spustom. Često sam na ovim spustevima zažaljevao što nemam kakvu kameru na volanu ili kacigi jer sve se odvija strmoglavo i fantastično. Spust sa Sattlegga je poput uspona strm, pun vrlo oštrih serpentina, pa se čini da je put nakrivljen pod odredjenim uglom kako se smandrljavate odozgo. 

    Okončanom nizbrdicom, čekalo nas je možda najdosadnijih 20km u Švajcarskoj, ravnom stazom pored puta bez perspektive ikakvih značajnijih vidika, sem prolaska kroz manja mesta. Ali nakon tih nebitnih kilometara, ušavši u novi kanton St.Gallen, staza se vratila u svoju normalu, odvojila se od glavnog puta, i odvela nas na obalu novog jezera Walensee, jedno od većih u zemlji. Tri reke ulivaju se u ovo jezero, da bi jedna iz njega istekla i nastavila tok ka Ciriškom jezeru. 

   Iznad jezera su prelepi stenoviti zubci planine Churfirsten 2306m. Vozili smo dalje na istok, dužinom Walensee dobrih 15 kilometara. Staza ulazi u nekolicinu biciklističkih tunela, ni malo kratkih (i po par stotina metara), sa sve osvetljenjem unutra. Na ovoj deonici pored jezera, neočekivano dobismo i maksimalni nagib na ovoj turi, prilikom jednog kraćeg uspona, koji je iznosio 25%, a neposredno pre njega bila je tabla sa obeshrabrujućim natpisom: ‘Bicklisti sidjite’. To nije važilo i za Nenada, koji je smogao snage i inata izgurati ga sa pedala. 

  Štedljivo smo vozili ka varošici Sargans, svesni da ćemo do kraja dana napustiti Švajcarsku. Staza 9 koju smo sledili skoro 50km od kako se spustismo sa planine, polako je popuštala u svojoj dužini i podlegavala svom cilju u Sargansu. A kada smo je ispoštovali do kraja, nije nam mnogo izbora preostalo, već smo odabrali sledeću i nastavili u jasnom smeru ka Liechtenstein-u do koga je ostalo jos nepunih desetak kilometara. 

  Formalna granica sa Švajcarskom je naravno reka, i to Rajna, iznad koje se u jednom momentu pojavljuje most ciji je cilj prebaciti namernike u drugu zemlju. Na njegovoj sredini jednostavno stoji tabla Liechtenstein, dok je na ogradi mosta nacrtana precizna linija Lch | Schweiz. Tu smo Zoran i ja poželeli još jednom ući u Švajcarsku, pa smo napravili korak unazad, te se može reći da smo na ovoj turi dva puta bili u Švici. 

  Dakle po drugi put smo zakoračili u četvrtu najmanju državu Evrope, čije su nas tajne čekale za sutradan, dok smo u ovo predveče nakon ulaska, bili raspoloženi samo naći kamp mesto. Po prelasku granice ubrzo smo naišli na mesto Balzers, malo mesto na jugu Lch-a, a u njegovoj široj okolini i mesto za šatore. Nije to bilo najsretnije mesto sa aspekta podloge i uredjenosti, ali je bar bilo solidno izolovano, bez većih šansi da neko tuda prodje ili budemo vidjeni. Tako je i posluzilo.

Loading...
Loading...