U DRUŠTVU TROLOVA

Indeks članaka

TROLOV JEZIK I MALI PREIKESTOLEN

  Već je popodne, sedimo na Preikestolenu. Na Malom Preikestolenu, kako smo ga nazvali od milja – jer ne može se porediti sa svojim imenjakom kojeg smo posetili pre neki dan. Ovo je skromna vertikalna litica sa malim previsom, za norveške standarde na koje smo se već privikli – ništa posebno. Ipak, ovde vlada mir i ničim narušena tišina. Od pre pola sata, kada smo odlučili da nastavimo planinarenje od Trolovog jezika dalje, skoro smo sami. Ovom stazom se definitivno ljudi mnogo ne kreću, jer smo čak imali i probleme da odredimo gde je cilj naše šetnje i da li smo slučajno skrenuli sa staze.

DSC_0637

 Tog jutra ipak nismo bili sami u podnožju planine. Da smo uranili, nismo! Pošteno smo se naspavali, znajući da smo već na startnom mestu još jednog trekinga norveškom prirodom – samo je bilo potrebno doručkovati i spakovati to malo najneophodnijeg – hranu, vodu i naravno kabanicu. Odmah smo uočili žičaru koja bi nam uštedela sat vremena strmog uspona i obzirom na vreme kada smo ustali, umorne noge od prethodnih dana – odlučujemo da popunimo poslednja dva mesta u Trallebanenu. Privukla nas je i konstrukcija ove uspinjače. Izgleda kao jedan vagon srednjevekovnog voza, bez krova, nagnut 30 stepeni (u skladu sa usponom), a u toku vožnje se uspon i poveća, tako da se smo se osećali kao u luna parku. Sa tom razlikom da je ovo stvarno prevozno sredstvo i da ispod nas vidimo provaliju od 400 metara. Temelj konstrukcije za šine u toku vožnje škripi - drveni je i dotrajao je. Uspinjaču već godinama hoće da zatvore – ali eto, imali smo sreće da se njome popnemo na Magelitop, na visinu 850m, pre nego što je ukinu ili izgrade nekakvu metalnu modernu šklopociju.

 DSC_0586

 Na Magelitopu je počela naša šetnja. Osećali smo se kao na Karpatima, na visini oko 2000m. Već smo bili iznad šumskog pojasa, otvoreni teren je pružao predivne poglede. Tu i tamo bi videli neki potok, prošli pored nekog jezera – gorskog oka,... U sred te divljine, moj altimetar je pokazivao jedva nešto više od 1000m.

DSC_0589

DSC_0600

DSC_0612

DSC_0614

Bilo je ljudi koji su, kao i mi, napredovali ka Trolovom jeziku (Trolltunga) iako smo videli putokaze do još nekoliko, sigurno zanimljivih, lokaliteta.

Trolov jezik je... teško je to za objasniti, jedna sličica će mi pomoći.

 DSC_0627 

 TROLLTUNGA

Još jedna spektakularna geološka bizarnost norveškog pejzaža – jezik Trola. Stena koja se horizontalno odvaja od matične litice i tako čini prirodni previs, oko 350m iznad jezera Ringedals. Mnogo manje je poznat od Preikestolena i Kjeragsboltena, pa samim tim i mnogo manje posećen.

 A ko su Trolovi?

TROLOVI

...kada se konačno počeo otapati veliki glečer, i kada je zemlja bila pod snegom samo 6 meseci godišnje - ovu zemlju severa su počeli nastanjivati ljudi. Uskoro su otkrili da nisu sami, a da tu, oko njih, osim životinja koje su lovili, žive i druga bića. Skrivena po šumama i visoko u planinama. Ljudi ta bića nisu poznavali, ali su znali da imaju neobičnu moć i nazvali su ih TROLOVI. Ukazivali su se samo noću, zraci sunca su za njih bili opasni i mogli su ih usmrtiti ili ih pretvoriti u kamen. Ponekad ne bi stigli da pobegnu ispred zraka sunca i zbog toga u stenama ima toliko njihovih oblika. Ljudi su ih obično viđali u noćima punog meseca ili pod svetlosti munja. Imali su duge noseve, dugi dlakavi rep i samo 4 prsta. Neki su bili ogromni, dok su drugi bili patuljci; živeli su jako dugo, neki i po nekoliko vekova. Mogli su da menjaju oblik, pa su viđani kao polarni medvedi ili kao devojke koje bi privlačile mladiće u smrt. Ipak, rep im je uvek ostajao. Nije dobro imati Trola kao neprijatelja, ljudi su se trudili da se s njima sprijatelje, te bi ih njihova natprirodna moć štitila. Mogli su da uspore nadolazeće nevreme, da spasu stoku od medveda ili da izgubljenim pokažu put do kuće... I danas se preporučuje, kada lutajući planinama i šetajući pored šumećih vodopada ugledate Trola – da se prema njemu ophodite sa dužnim poštovanjem.

 Staza se itekako odužila, nekoliko puta je usput i gubimo. Ali nismo bili sami. I ostali trekeri imaju probleme sa orijentacijom pa povremeno zajedno lutamo.

 Trolltunga nas je oduševio(la). Izgleda baš kao na fotografiji i na tom mestu je vredelo pauzirati. Odlučili smo da sednemo ne na Trolov jezik, ali na mestašce odmah pored. Sigurno nismo imali najukusniju užinu na svetu, ali pogled u toku užine je verovatno bio najlepši mogući. Šaljemo SMS Vladi. Neka zna da smo na Trolovom jeziku, da nam ide sve po planu i da mnogo propušta :) Obzirom da domet mreže nije bio dovoljan, on će tu poruku dobiti tek kasno uveče i odgovoriće nam „Silazite, bre, sa tog jezika. Znate li koje je doba!?”. Nisi Ti, Vlado, znao sa kim umalo nisi imao posla i u koje doba smo mi tragali za Kjeragboltenom...

DSC_627z

DSC_0630

Kako bi smo se i ovog dana barem malo razlikovali od uobičajenih turista, šetnju produžavamo dalje – ka 35min udaljenom Malom Preikestolenu...

  I tu smo, ponovo odmaramo - još više uronjeni u divljinu i nestvarno lepu prirodu Norveške. Svaki povratak istom stazom je pomalo tužan i neizazovan. Zato ga maksimalno odlažemo i još malo meditiramo. Tokom kasnog popodneva ćemo se vratiti istom stazom, srešćemo mnogo manje ljudi – ostaćemo takoreći među poslednjim trekerima na planini. Biće kasno za uspinjaču pa ćemo se spustiti vijugavom šumskom stazicom niz padinu do akumulacije Ringedals koja je zapravo ono isto jezero - pozadina Trolovom jeziku.

DSC_0634

DSC_0637z

Još jedan predivan dan će biti za nama.

 

Loading...
Loading...