U DRUŠTVU TROLOVA

Indeks članaka

 

 

 

  (Nenad)  Roldal mi je na mapi izgledao kao idealno mesto za početak dvodnevnog kruga biciklima. Najpre uzbrdo, serpentinama, uzanim putićem preko visokogorskog sedla, a zatim uživamo u zasluženoj nizbrdici do mestašca Sauda. Pomenuto sedlo i nije tako visoko, daleko od visokogorskog, ali obzirom na pomerenu granicu vegetacije u Norveškoj, visina 932m ipak ostavlja takav utisak.

DSC_0490

DSC_0499

DSC_0501

DSC_0504

DSC_0505

Sasvim fin pejzaž za odmaranje duše

DSC_0514

  Od Saude put pedesetak kilometara vodi pored Aknefjorda, usput stajemo da se divimo jednom vodopadu – a kasnije popodne počinje kiša pa nam vodopadi nisu bili potrebni. Ovog puta smo samo navukli kabanice i pravili se da ne primećujemo kišu, u Norveškoj je to najbolji recept za preživljavanje. Bez problema ovaj dan prelazimo 120km, tako da nam za sutra ostaje još stotinak.

DSC_0521

Neko ispusta dušu :)-p

DSC_0526

DSC_0531

DSC_0541

DSC_0548

Jedan od nebrojeno vodopada, ni ime mu ne znamo

 Treći jul ponovo sunčan, a pred nama je deonica koja na mapi i ne obećava nešto posebno. Krug sam odabrao stavljajući kartu na one serpentine koje već imamo u nogama, a ovaj ostatak je samo običan put koji moramo preći da bi smo se vratili u Roldal. Međutim, kao što to često biva – kada se ne nadaš, imaš veliku verovatnoću da se prijatno iznenadiš i nabasaš na neku, među turistima još neotkrivenu atrakciju. Ovog puta nam se to i desilo. Najpre se od glavnog puta odvaja biciklistička staza koja prolazi kanjonom pored brojnih slapova i mini vodopada. Meni je to bilo simpatično, ali Zoranu koji voli vodu izgleda još simpatičnije. Naime, negde pri kraju te staze sam stao da ga sačekam i čekao i čekao i čekao. Već sam se brinuo šta bi sa njim, kad – eto njega sa osmehom razvučenim preko celog lica i fotoaparatom u rukama i objašnjava kako je snimao slapove. Hajde, drago mi je da je oduševljen, ali voda kao voda... Prati nas u raznim oblicima (fjordovi, jezera, vodopadi, kiša, slapovi...) tokom celog putešestvija i nisam baš imao predstavu kako to može ostavljati utisak gledajući je na malom ekranu kako se pomera i žubori. Možda nam uz ovaj putopis Zoran ostavi link ka tom filmiću... Međutim, ni ne slutimo da glavno tek dolazi. Bližimo se jednom velikom tunelu i jasno nam je da kroz njega biciklima nećemo proći.

DSC_0561

Tunel nije za ovce i bicikliste. Moramo okolo...

DSC_0564

...ali, ne bunimo se!

DSC_0569

Alternativni put...

 Na mapi je stidljivo nacrtana obilaznica paralelno sa tunelom, ali u realnosti je to izuzetno atraktivan planinski putić koji vrluda krajem koji me podseća na Dolomite. Priložene fotografije će zameniti moje dalje opise, samo ću reći da je ovo bio više nego dostojan kraj ovog prelepog dvodnevnog izleta.

DSC_0576

...sa bonus serpentinama i

DSC_0579

... bonus jezero.

DSC_0584

 Veče koristimo za novo pomeranje baze. Sada autom prolazimo kroz pomenuti tunel i preko gradića Odda dolazimo do podnožja Trolltunge (Trolovog jezika).

Loading...
Loading...