PLOVIDBA PANONSKIM MOREM

Indeks članaka

  Plovidba najlepšim parčetom panonskog mora. Beogradac i Dorian Gray, dve male lađe Vam pokazuju između ostalog i jedan pomalo zaboravljeni svet, možda čak parče raja... Raj se zove Šebeš Fok, to je napisao nekada novinar Ilustrovane Politike. A mi dodajemo da je pored plovidbe Đerdapom ovo zasigurno jedna od najlepših nautičkih tura koja se našim vodotokovima može napraviti. Kanali oko Sombora su zasigurno najuređeniji i najlepši kanali hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Kada se tu još i smućka Tisa do Bečeja i Dunav od Bogojeva užitak je zasigurno vredan pažnje. Ovo je plovidba gde se osam puta prolaziti kroz brodske prevodnice, dva puta kroz pontonski most, plovi brzinom od 8-12km na sat, ali se zasigurno uživa u svakom deliću vremena koje se izdvoji za ovaj događaj.

Plovili:
Lađa "Dorian Gray"
Ladja "Beogradac"

20.08.2008. DAN PRVI – sreda
Plovidba Beograd – Slankamen (ušće Tise u Dunav)

  Obično sam kasnio na regate, nekada manje, nekada više, rekordno je bilo da sam krenuo dva dana kasnije, plovio bez prekida 15 sati i stigao regatu. A sada su svi rekordi probijeni. Plan je bio krenuti u subotu, a isplovili smo tek u sredu. Četri puna dana kašnjenja. Doduše ovo je važilo za nas, drugi član ove mikroregate minijahta “Dorian Gray” je isplovila u ponedeljak i nervozno čekala sa svojim vlasnikom negde oko Beljarice gornje. Šta su radili dok su nas čekali pojma nemam, rekli su da će pecati, ali da su nešto upecali, e pa i nisu.

  Izuzetno je rano, čak previše. Darko dolazi po mene oko 5 ujutro, huh, i sad se pitam da li je on nekada normalan? U marini smo pre 6 i isplovljavamo. Nemamo kormilo, majstor koji radi sajle za kormila na odmoru, pa umesto ležernog kapetanisanja sleduje mrdanje motora levo desno, kao da smo lokalni ribari, a ne nautičari. Na sve se živ čovek navikne, pa ćemo i mi, posebno ako isplovljavanje zalijemo domaćom rakijom sa brusnicom. Niste čuli za rakiju sa brusnicom? Pa dobro, kad nas vidite na vodi, zaletite se u levi bok, bacite uže i zaskočite donji deo kuhinje. Led je u frižideru u kabini sa desne strane, preporučujemo sa ledom... A prijala je to jutro, a kažu i valja zaliti početak. Darko je vredan, plovi samo do Zemuna, pa ide u firmu da radi. Pristajemo na novosagrađeni zemunski dok, ili kako se to zove, uglavnom novouređeni deo obale Dunava. Rastajemo se, sada mi nema izvlačenja i ribarsko mrdanje motora levo desno mi sleduje do pristajanja uz bok Dorian Gray-a. Darko sa obale prati kako brodica seče dunavske vode. S obzirom koliko je ostao na pontonu, gotovo sam siguran da je prizor bio lep. Tri meseca rada na plovilu, ko zna koliko živaca izgubljenih, litre i litre prolivenog znoja, zasigurno su razlog da se teško može odvojiti pogled i zavući se u četri zida i raditi.

Darko kormilari...
  Jutro prelepo, reka nikad lepša, ma nekako sve mi lepo. Prošlo je dosta vremena verovatno sam se uželeo. Da li smo možda nepravedno zapostavili ovu ladjicu, Ne znam, nekako mi drago da ponovo uživam na reci. U tim nekim takvim i kojekakvim razmišljanjima prilazim donjoj Beljarici, treba da zovem Bobana, al odlučujem da ga iznenadim, kucam samo sms i to onako čisto ga pitam gde je, nervozno čekam odgovor, ako nije budan neće čuti sms, propašće mi iznenadjenje. Odgovara, a ja ponovo začikavam, gledam kroz dvogled i otprilike vidim gde se nalazi, usporavam, da ne stignem prebrzo, vidim po porukama da gubi živce i da je sada siguran da on naše plovidbe nema ništa. E pa dobro, to sam i hteo, šaljem mu poslednji sms, da je vreme da podigne tendu...

  Huh zbunjene face, kako nije povezao zvuk motora sa sms-ima pojma nemam, izviruje poprilično pospanootečena faca, pogled mi govori da je iznenađenje potpuno, Malo čudno reaguje, još ne veruje da sam tu, verovatno je sve nade izgubio. A eto, vezujemo ladje, i spremamo se za zajedničku plovidbu. Planiramo da koliko god je to moguće čamci budu vezani, tako da se upravlja samo sa jednog mesta, a da rade oba motora. Dogovor je da ne žurimo i da plovimo što ekonomičnije, a s obzirom da možemo da se menjamo za kormilom, možemo da plovimo po ceo dan, ako treba. Neka ekonomična brzina je bila samo 6km na sat. Malo sam bio razočaran tim podatkom, ali tri puta veća potrošnja je rezultovala povećanjem brzine od samo 50%, tako da, šta je tu je, idemo lagano. 

Skoljke i ladje na Batajskoj adi

    Plovidbu počinjemo oko 9 sati. Prvu i jedinu pauzu smo pravili na Batajskoj adi. Ova ada koja baš i nije ada nego neka poluada je preko puta Batajnice i zavisno od vodostaja, ume da bude lepo mesto za kupanje. Sa strane Dunava je plićak, a u rukavcu je dubina i zgodno za pristajanje. Voda fenomenalna za kupanjac, samo 24 stepena, a s obzirom na spoljnih 35, itekako je prijalo. Posle jedno 2 sata pauziranja nastavljamo plovidbu. Više nismo pravili pauze. Još je uveliko bio dan kada smo se vezali za neko drvo na ušću Tise. Tačnije ne baš na ušću nego malo levo, mislim da taj deo Slankamenčani zovu žagubica. Profilisanjem toka dunava nastalo je nekoliko ostrva, rukavaca, veštačkih jezera. Pri ovom vodostaju nismo hteli da se igramo sa tim građevinama (naperima, špornama, podvodnim strukturama), tako da ih ne prelazimo, nego sigurno idemo na mesto malo niže pa desno, pa odmah pored, ma jednostavno fenomenalna lokacija za pecanje (lepo sam objasnio, jel da). Pre nekoliko godina smo tu napecali čudo ribe. Planiramo i sada. Naravno na planu i ostaje, sada je pecanje tu slično pecanju u bunaru, ribe nema, ribari vrlo vredno rade u ovom delu, tjah… Statistika: 57,3 km plovili 9:45, približno oko 6km/h


21.08.2008. DAN DRUGI - Slankamen – Novi Bečej

Obala Tise

  Pošto smo lepo okupali crviće i bar pokušali da nahranimo ribu i sa malo hleba, dodali im i neke fenomenalne primame, koju od kako koristim ništa upecao nisam, krećemo na plovidbu Tisom. Tisa je naravno sporija od Dunava, sada već tutnjimo 7km/h. Čak i to sa malo oduzetim gasom. Devet sati nam je ukupno trebalo do prevodnice na Tisi. Prevodnice su nešto što našeg domaćeg nautičara često odbija od plovidbe tim delom. Prevodnice na regatama sa gomilom čamaca unutra su najčešće noćna mora, a to je u najvećem broju slučajeva i jedino iskustvo sa prevodnicama većine domaćih nautičara. Ovaj put prevodnice su bile totalno drugi doživljaj, čak i nešto što je ulepšalo ovu plovidbu. Kada smo pristali uz betonski mol prevodnice na Tisi kod Bečeja to još nisam znao. Sa nekim strahom sam krenuo ka zgradi odakle se upravlja prolaskom. Nisam znao šta me čeka, iako sam dosta puta prolazio nikada nisam bio taj koji je trebao i papirološki deo da obavi. Ova prevodnica radi uvek i uvek ima neko dežurni, vektorkska karta koju radi Infotimova ekipa u ovom delu je jako precizna, može se i noću ploviti Tisom, prevodnica je dobro ucrtana, a sam noćni prolazak je jako lep. Mi nismo planirali noću da idemo ovuda, ali dok smo obavili papirologiju i dok smo prošli, pao je i mrak. To saznate tek kad napustite svetla ovog objekta. Velika je visinska razlika bila, a prevodničar je puštao lagano vodu, jer eto ipak su to male lađe, tako da je potrajalo.

Prolazak kroz prevodnicu na Tisi

  Noćna plovidba ka Novom Bečeju… eto tek što preživeli prevodnicu, sad treba i noćom da plovimo Tisom. Ali nismo baš neopremljeni. Baš pred ovu plovidbu se jahtica Dorian Grey (ili skraćeno Dorian kako je prevodničari mahom prekrstiše) ponovila Garminovim Gps-Sonar uređajem i Infotimovom kartom koja je eto u ovoj verziji dobila dosta toga u vezi sa našim rekama. Deluje mi da smo bili i prvi koji su plovili kanalima sa ovim proizvodom, iliti bili smo zamorčići, a da to nismo ni znali. Kako god, po napuštanju prevodnice, plovili smo samo na osnovu uređaja. Ipak, jedan je sedeo na pramcu, ali mahanje tipa daska na putu nije dalo rezultate, jer se eto kapetan zablentavio u ekran i ne skida pogled, i naravno da ne može da vidi. Rekao bih da ipak ovaj način plovidbe nije za mala plovila.

  Relativno brzo smo ugledali svetla Novog Bečeja, ali tek kad smo ih prošli nalazimo mesto za vezivanje ispod neke velike vrbe, ako nam ne padne na glavu biće lep hlad dobar deo dana. Mesto je bilo toliko mirno da je bilo dovoljno samo vezati pramčano uže, al eto da nas nešto ne iznenadi dodajemo malo i sa krme. A u Novom Bečeju se potrefili i VelikoGospojinski dani. U suštini vašar koji je još ponešto, a to nešto je i ogromna bina pored same reke gde će se šest dana smenjivati koncerti. Zdravko Čolić, Severina, Ortodoks Kelts... ... su oni o kojima se pričalo, a bilo je tu još svašta. Mene je interesovalo da plovim, Boban bi da ostane.


22.08. 2008 DAN TRECI

 Ujutro saznajemo da se nalazimo u marini Gradište. Prvo sam pomislio da je neka greška, zona sumraka možda, plovili Tisom, prenoćili i ujutro se probudili u (Velikom) Gradištu, mestu na Dunavu, malo posle Srebrnog jezera, do koga gotovo uvek prošetamo kada ostajemo više dana na dotičnom. Situacija za Moldera i Skali, ali ne, objasnili nam ljudi lepo, tako se zove taj deo obale, pa su tako nazvali i marinu, nisu pravili nikakve pontone, dokove, rivu ili šta već, najbolje je ovako uz obalu, ali su uredili poprilično neprohodan deo, napravili i objekat, sve čisto i fino, pokošena travica, originalni trskani suncobrani, cene skromne, kažu zato sto nemaju struju, ali eto sada ima struja, ali čim se se završe ove svetkovine, ukinuće im je, ipak to je prvo što će uraditi... i tako... ma vrlo brzo smo se privikli na uslove, upoznali i vodeće ljude, sprijateljili se za ženom koja održava i pazi marinu, i živi odmah pored. To se posle pokazalo kao dobar potez kada nam je zafalilo stolica i stolova za društvo koje je došlo iz civilizacije. A treba i pomenuti jednog crnog kucova, koji je svojevremeno bolestan i krpeljiv i buvast došao, dobri ljudi ga izlecili, očistili i sada je to šef čuvarske službe. Čak ni talasima ne da da prilaze marini, ljuti se skače na njih, ujeda... Ma to je jedna borba na život i smrt kojoj smo prisustvovali više puta. Kucov je i jedan izuzetan psiholog, i vrlo brzo je ukapirao da smo ok, i vec tokom dana je uredno čuvao i naša plovila. Za pregoran i savestan rad i trud je naravno bio i adekvatno nagrađivan.

Detalj marine Gradište 

    Kapetan Boban odlučuje da se bavi spoljnim poslovima, iliti napravi posetu gradu u cilju sredjivanja finansijske konstrukcije potrebne za dopunjavanje rezervi pokretačkih energenata, kao i dopune poprilično redukovanog provijanta... Meni je ipak ovo vreme korisnije da malo sredim po ladji. E sad sve je to fino, ali tu se prvi put događa ono što će nas pratiti skoro sve vreme plovidbe. Kapetan se vrlo brzo vraća i vidno je ljut, eto, gle čuda, nema struje, sredjuju za koncerte... Huh, vraćam film na neke prethodne regate, ma često ovde nema struje. Nema veze, vreme se koristi i da se proba domaća rakijica na lađi jednog od ljudi koji takođe ne mogu da rade svoj posao. Prijatno iznenađeni, saznajemo da zna za Beogradac i da je baš čitao tekst o plovidbi đerdapskom klisurom i da je planirao ove godine da plovi dole, al eto obaveze ga sprečile, ali zato vadi malo pohabanu knjigu njihove plovidbe Tisom. Huh, da li će to biti jedna od naših sledećih plovidbi. Gotovo sam siguran... U knjizi su ucrtane karte i neki detalji plovidbe, ima i fotografija, radili su i ispitivanja vode. A plovili su sve dok se nisu nasukali. Takav im je i bio plan, dok god su mogli. želim primerak te knjige, kada bude doštampana, naime ovo što sam gledao je bio poslednji primerak.

Lepo mesto i hladovina, ako nam suncobran ne padne na glavu  
  Iako sam želeo da plovim i bio protiv ostajanja ovde, ipak mi sve to prija. Brzo sam se navikao. Da li da napomenem da je keptn Boban bio ljut i kad je došla struja? Toliko ljut, da je ceo dan proveo u hladovini negde gore pomenute vrbe. Toliko da sam pored spremanja klope i dva puta prao kompletno posuđe, hm, molim da se ovo negde evidentira. Uveče nam stiže i prvi MOP (mali od palube). Bilo je u planu da se gosti na ladjama smenjuju, ali što zbog organizacije, što zbog naprasno iskrslih obaveza, kako to obično biva, neki su ispalili, a kad su videli fotke uvideli su i da su se ispalili. Iskreno ni mi sami nismo očekivali da će plovidba da bude tako lepa, ili bar nama da bude tako lepa... 


23.08.2008 DAN ČETVRTI

panmore0180.jpg   panmore0320.jpg   panmore0410.jpg

  Posle fenomenalne večeri i noći došao je dan kada trebamo da budemo i dobri domaćini... Sve smo lepo sredili, uredili, ljubaznošću domaćice marine obezbedili stolice i sto, sveže baterije za specijalitet kuće... i tako uživali u jutarnjoj kafici, koja je gle čuda, bila sasvim fina, čak smo tražili još jednu oduševljeni snalaženjem malog od palube, kad gosti javljaju da upravo tamane neki burek i da uskoro dolaze... a gosti ko gosti, vidi se da su iz grada, pa puna kola raznoraznih đakonija, pa samo vade li vade... hm, nek se nadje, našlo se tu mesta i za dva roštilja, sportske rekvizite, hrane i pića u enormnim količinama... pa krenuli ljudi na izlet, i da nas malo nahrane, zasigurno zabrinuti sta mi to uopšte tamo na toj vodi imamo za klopu.... znaju oni kakve su naše šanse da nešto upecamo, a i to što upecamo vratimo... pa da ne ostanu bez prijatelja... trebaće im... i tako odjednom nas je sedmoro, a neki prvi put, pa se snalaze ko slonče na ringišpilu.

  panmore0190.jpg  panmore0200.jpg  panmore0230.jpg  panmore0250.jpg

  Eh, kako god, za nesićfrape nisu zaboravili, rekao bih da su neki potegli iz Beograda zbog dotičnog, pa ajd sad mućkaj i snalazi se sa svim potrebnim pored četri slončeta. Izraz lica je ukazivao da je ipak vredelo. živeli.... srrrkkk

  A onda je usledila klasika, onako kako se standardno provodi dan na reci. žene spremaju salatu, muskarci se pate sa rostiljom, rostiljanjem. Svi aperitivišu, pa onda krkanlišu, pa brekću uz ladno pivce... Suvišno je da pomenem da žene napraviše salatu u vanglici koju koristimo za pranje čamca, da smo malo kalorija ipak ubijali badmingtonom, mada realnije je reći da smo ubijali sebe, suvišno je reći da je kucov dobio svoj deo.... i tako, ma kažem klasika...

 A uveče koncert Zdravka Čolića, eh, kad sam bio mali deca šta bih dao za tako nešto. Bina na samoj obali, imali smo ideju da isplovimo i da sa tise posmatramo koncert, mislim da bi to bilo i atraktivno, al eto neko čikama u plavom rekao da baš to i te sa takvom idejom spreče, tako da smo ostali tu gde smo, sve se fino čulo, malo smo i prosetali do bine, al onako sa strane, bilo je simpatično gledati čikicu u belom odelu kako trčkara po bini i peva. Počinje i pravi letnji pljusak, sve je onako kako treba, daje dodatnu draž događanjima. Ma nekako, mislim da je sve to bilo fino, uvek je u tim varošicama poseban šmek življenja, i treba to doživeti, volimo mi to, i ako do sada niste otkrili, probajte Velikogospojinske dane u Novom Bečeju, naravno obavezno posetite i Bečej, kupajte se u Tisi izmedju ove dve varoši, uživajte u prirodi, a onda lagano u kanale.

  Eh, bilo je baš eh, volimo mi goste, al nekako odahnušmo kad smo im odmahivali i odmahali, nestade umora sa lica, ma prosto živnušmo, a kišica paducka po kabini, ima li lepšeg zvuka... uživanjac zvani spavanjac


24.08.2008 DAN PETI – nedelja

  Ovo polako počinje da liči na Dnevnik Ane Frank, a baš ti dnevnik formu sam želeo da izbegnem. Namera mi je bila da tekst bude što korisniji, dosta se očekuje, a eto ja razvlačim li razvlačim... A i to jutro smo se razvlačili, a lepo je razvlačiti se kad je takvo vreme, a kiša ko da ne namerava da prestane. A kad pada kiša a želite da isplovite, a tu ste gde ste, a najčešće je nekako tako, e pa neko mora i da malo pokisne i da se ublatnjavi, pa da ima blatnjave patike i palubu.... tjah.... zašto baš ja... al podne je, daj da plovimo, hajdemo lagano, razvezuj, odvezuj, pakuj, pali motore, uputi još neki pogled ka gradu koji ti je bio domaćin i teraj.

Ponovo plovimo

 Na kanalima DTD-a postoje dve prevodnice koje se zovu Ajfelove, koliko tu ima stvarno dela čuvenog projektnog biroa ne znam, ali eto lepo je verovati u to. Planiramo da obiđemo obe. Eh kakav bi to doživljaj bio, proći ove prevodnice kako se to nekada radilo, ali uvek su naši vodeći i odgovorni imali sluha za turizam i turističke atrakcije, pa eto nam, zvrji i propada ovako nešto. Navodno je planirano sređivanje. Videćemo...

  The image “http://www.beogradac.com/galerija/albums/userpics/normal_panmore0410.jpg” cannot be displayed, because it contains errors.

  Ovu staru prevodnicu obilazimo prvo sa strane Tise, nije bilo baš namerno, naime omašili smo onu koja radi i koja se zove Nova Bečejska prevodnica, ali dobro je došlo fotografisanja radi. Potom malo nizvodno, pa u rukavac, pa kroz prevodnicu. Vezali smo se sa desne strane, što i nije bio baš najbolji potez, jer je objekat koji treba posetiti sa leve, pa ili ajd okolo ili preko nekih rotacionih vrata, onako malo zaobljenih žongliraj, a voda i sa jedne i druge strane, pa sve razmišljam šta ću sve pokvasiti i dovesti u stanje neupotrebljivog ako upadnem. Ohrabrio me komentar prevodničara da i oni tuda prelaze. Pa dobro onda, ako oni mogu, pa mogu i ja. Ne upitah samo koji je procenat upadanja u vodu u odnosu na prelaske. Preporučio nam je da posetimo i znatno čuveniju Ajfelovu prevodnicu, kaže na prvom trianglu skrenemo desno i tu je blizu. Ok, poslušali smo naravno, vredelo je. Uplovili smo i u sam bazen prevodnice, sve je od cigala, nema betona, metalna konstrukcija za koju kažu da ju je sam Gusav Ajfel projektovao. Gledamo velike osovine koje liče na osovine železničkih vagona, a koji drže vrata i oslanjaju se na metalnu konstrukciju, zamišljamo da je tu neka parnjača nekada radila i otvarala-zatvarala kapije. Hm, pa dobro, bili smo u zabludi, prevodnica je imala hidrocentralu jednosmerne struje, a ta struja je služila za pokretanje eletromotora. Napredno, nema šta. Sada paukovi pletu mreže, oni je koriste, prijatno paukovi, čovek je otišao...

The image “http://www.beogradac.com/galerija/albums/userpics/normal_panmore0500.jpg” cannot be displayed, because it contains errors. 

    Pokušavamo da zamislimo kako je to nekada izgledalo, parobrode ili kakve već brode kako šlajzuju ovuda, čekaju da se otvore vrata, ulaze, zatvaraju se vrata iza, menja se nivo vode, otvaraju se vrata ispred, moćne parne mašine dodaju paru, pišti sirena u znak pozdrava, lagano talasaju vode, plove....

  I mi plovimo, kao nekada oni. Sada je to kanal Bečej-Bogojevo. U ovom prvom delu širok je kao neko jezero, recimo kao Beogradska Ada Ciganlija, samo što je voda čista i bistra, pogled prelep. Kupanjac obavezan, dubina 2,3 metra. Namerno poredim sa Adom, na kojoj stotine hiljada ljudi se brčka, gužvanjac totalis, buka, graja, voda sa primesama koječega, a najviše svačega. A ovde samo mi, voda ona prava, vodena, lagana muzikica sa čamca, prijatno pićulence. Na trenutke sam imao osećaj da ne smemo tu da budemo, da ćemo svojim prisustvom oštetiti tu prirodu, trudimo se da budemo što pažljiviji, da nam nešto ne padne u vodu, da zagadimo ovaj raj.

Click to view full size image


  Kanal se polako sužava, ukazuje se most na kome od neke regate stoji: - DOBRO DOŠLI - TEKIJA. Pored mosta malo uređene obale, neki ugostiteljski objekat, parče plaže rekao bih, ali ipak se ne zadržavamo. Imamo sve što nam treba, plovićemo dok nam prija, dok večera ne bude gotova, dok ne naiđemo na usamljeno drvo koje se nadvilo nad kanalom.


25.08.2008 DAN ŠESTI – ponedeljak

 panmore0640.jpg    panmore1100.jpg    panmore1220.jpg

  Keptn Boban je oduvek bio veliki pecaroš, ali očito ja loše utičem na njega i na zajedničkim plovidbama nikada ništa sem kedera upecao nije. A poneo je naravno sve što je trebalo, naravno da smo se tukli sa crvićima i glistama po čamcu, a kad sam tog jutra odlučio da pecam, od cvrića su ostale samo larve, i dva tri sparušena poluživa, kojima je sledovalo jutarnje kupanje. Gliste su završile neslavno svoju istoriju pretovrivši se u čudnu bezobličnu, kašastu i nadasve smrdljivu masu. 

  U najvećoj tišini rasklapam pecaljku, trudeći da se ne iznerviram kad se zakači udica za crevo motora, pa za tendu, pa se sklopi štap, pa plovak krene da zeza. Ma moje slonce-tonce kapitalac od ribeSve sam to stoički podneo, dok je naravno Ivana navijala i za crviće i za ribe, eh čemu služi mali do palube, pitam se, pitam. Valjda sam bar kafu dobio, bilo bi lepo da jesam. A izgleda je bilo nekih nemani u toj vodi, videlo se to po crvićima kada ih uzvadim, grickalo ih je nešto. Naravno da sam ih koristio do poslednjeg molekula i da sam pored svega stavio sa velikom nadom i poslednjeg, trećeg, možda najneuglednijeg. Naravno nada umire poslednja, trud se isplatio, i ceo plovak tone, kontra prilagođena situaciji je usledila, bila je to nadljudska borba uz navijanje: -Zamaraj je, zamaraj! Posle višesekundne agonije riba je izvađena, srećni pecaroš je uslikan sa dotičnom, a onda je naravno totalno sportski vraćena u vodu... Bila je to takozvana Bela i bila je veća od dlana, ma kapitalac totalis. Zato smo je i vratili. Niste valjda pomislili ono što su i moji sapatnici pomislili kako se greškom upecala i kako je uopšte čudo da se upecala i da više ni jedna zasigurno neće, a da je ova suviše mala i za jednog, a kamoli za troje. Svašta od Vas. Pa vidite na slikama kolka je valjda...

 A ko ribu u vodu vraća, za doručak sprema prženice. I bile su super, i plovili smo srećno i veselo, i takvi došli do Kucure, a tu je valjalo opet šlajzovati. Kucura, na rusinskom Kocur, naseljena naravno pretežno Rusinima, ima prevodnicu maltene u samom mestu. Vodi i put preko nje, tutnje traktori, a prevodničar vadi neke papire sa rečima: -Toliko često prolazite ovuda da moram u uputstvo pogledati. Ovo je bilo dvadeset treće prevođenje u ovoj godini. Zamolio sam čoveka za sliku, a on uzima majicu njihovo kulturnoumetničkog društva, da se slika sa njom, pa dobro zašto da ne. Kocur 2002. 

 A dok se mi tako družimo, završavamo papirološko finansijske formalnosti, pred Ivaninim i Bobanovim očima odvijala se prava životna drama. Naime gujavac je ćapio ribu i trudi se da je naravno pojede. Za neverovati je koliku ribu jedna rečna zmija može da proguta. životna drama je završena po ko zna koji put nepovoljno za ribu. A moram priznati da smo na ovoj plovidbi videli dosta tih rečnih zmija, verovatno nemaju prirodnih neprijatelja pa su se namnožile. Dodira fizičkog sa njima nismo imali, slobodno smo se kupali, ali ipak nekako nije prijatno videti ih.

  panmore0700.jpg  panmore0710.jpg  panmore0760.jpg
  Prolazak je sada već bio čista rutina, totalno smo se oslobodili, one tenzije sa početka je nestalo, svaki prolazak je bio prijatno poznanstvo, i veselo tutnjimo ka sledećoj.

  Ali svako žito kukolja ima. Tjah, zar baš i ovo. Bila je to prva prevodnica gde nije bilo dežurnog prevodničara, a ispred prevodnice, dvoje ljudi peca. Vreme je oko 18h, gotovo smo sigurni da smo zakasnili da je prevodničar otišao kući, da ćemo noćiti tu. Nismo baš srećni, ali u povratku smo baš tako uradili, a i ubuduće ćemo. O detaljima zašto je ovo ispao kukolj u žitu u ovom tekstu ne bih. Došao je čovek, i pustio nas. Jedino ovde nam nije dozvoljeno fotografisanje.

Click to view full size image

   Relativno brzo smo i završili plovidbu za taj dan, ostala nam je još samo jedna prepreka na putu do najlepšeg dela vodotokova stvorenih ljudskom rukom. Za nju je bilo kasno, a ima i sutra dana.


26.08.2009 DAN SEDMI

VREME JE ZA ŠLAG KREM

  A dan je bio samo takav. Sve je već uigrano, jedan razvezuje, drugi pali motore, MOP sprema kaficu koju pijuckamo u toku plovidbe. Gledamo koliko još kilometara do prevodnice, pomalo strepimo šta nas tamo čeka. U ovom delu kanali nisu ništa posebno, relativno su jednolični. Mada nama lepo, ne bunimo se. Ukazuje se i prevodnica, uh, šta li će sad biti. Ostavljam Ivanu i Bobana i lagano krećem ka prevodnici. A prevodničar (Anton) baš stavio kafu, i eto baš nestalo struje, a MOP i Keptn se baš načekali, čini mi se.

  Kada pristanete uz mol prevodnice i kada se popnete gore, shvatite da ste došli u jedan drugi svet. Ma znali smo mi da su somborske devojke lepe, da je Sombor lep grad, ali ovde je sve lepo, a vrata tog lepog sveta, sa vode gledano, počinju baš ovom prevodnicom. Možda je bolje da ne trošim reči na opisivanje, nešto se na slikama vidi, a plovićete, pa ćete i doživeti. U ovoj prevodnici je izuzetna visinska razlika, najveća u celom DTD sistemu. Nije mi samo jasno šta se dogodilo, i kako to da sam odjednom ja za kormilom, Ivana sa čakljom u ruci na pramcu, a Boban nam se kezi odozgo, valjda je to bilo slikanja radi, ili dugo nije bilo struje, ko će ga znati. U prevodnici trave kolko voliš i ne voliš i uplovljavanje je bilo vrlo čudno, pokušaj pristajanja uz levu stranu bazena je rezultovao vrlo lepim kretanjem ka desnoj. Pa da baš sam to u stvari i hteo, kad malo bolje razmislim. Anton je maksimalno pustio vodu, da bi nam bilo atraktivnije, kaže voda ulazi u prevodnicu u donjem delu vrata i maltene po dnu ide do drugih vrata od koja se odbija, i mi koji smo u sredini skoro da to ne možemo osetiti. Pa jes verovatno je to tako, ali ima i trave pa ona malo pravi zbrku, pa se na momente jedva držimo, ali da je bilo atraktivno jeste, da je voda ključala na ulazu jeste. Ma ispalo je sve super, lepo smo se i islikali sa čovekom, ponadali se da će biti i u povratku, upakovali se na lađe, odahnuli od svega od čega se razložno i bezrazložno dalo odahnuti i zapućkali lagano put Sombor varoši. Najlepša prevodnica, najpozitivniji prevodničar, ostaju iza nas.

Click to view full size image


  Na triangli levo, i eto ga raj, i mi deo toga raja. Da li su nam laste koje su letele ispred nas poželele dobrodošlicu, da li je to bila roda, jato patki, ne znam. Da li nam je neko uopšte poželeo dobrodošlicu. Mi smo bili veseli i srećni i činilo nam se da je sve oko nas u tom raspoloženju. Udobno zavaljeni na kabinama naših belih lađa smo posmatrali prizor ispred nas.

  Stoji roda na drvetu sa strane, uzleće i leti jedno pedesetak metara i opet zauzima poziciju lovca, pa kad priđemo opet izleti, pa sledećih pedesetak metara, pa stane, i sve tako. Brodovi teraju ribu ispred sebe, ali ili nema ribe ili smo mi mali brod, ili mnogo dobro teramo, tek dotična ptica uzleće i leti baš daleko, jedva je vidimo. Ali opet mršav ulov, preciznije nikakav, pa odustaje od nas. Laste godinam već ne viđam u Beogradu, nema ih više ni na periferiji, suviše smo prljavi za njih. A ovde laste lete ispred Vas, pa se bućnu u vodu s vremena ne vreme, ah kakav prizor. Patkice su naravno tu, ima nekoliko modela, nisu samotnjaci kao čaplje i rode, ali lete u manjim grupama u odnosu na laste. Dosta smo ih videli. Iako su ovi krajevi jako lepi, čovek ih je zapostavio, a gde nema čoveka priroda cveta. Definitivno je bilo lepo posmatrati ovaj zasigurno savršeni eko sistem. Dosta sam se dvoumio da li da postavljam slike sa ove plovidbe, da li da pišem o ovome, strah me je da će neki pogrešni i izopačeni ljudi krenuti u ove krajeve, oštetiti ili pak uništiti tu lepotu. Eto tekst je tu, slike su odavno u galeriji, da li sam pogrešio vreme će pokazati, a iskreno se nadam da nisam.

Click to view full size image

  Ukazuje se i most, znak da je Sombor tu. Prolazimo lagano dotični, još par minuta plovidbe i sleduje vezivanje na štrandu. Nekada, pričali mi stari regataši voda je bila toliko čista da se sve providilo. Pričali su to za vreme 24. regate, kada je bila totalno crna. Sada je opet čista, bistra, možete da lezite na betonskom molu koji razdvaja kanal od štranda, da posmatrate ribice kako plivaju, kako se hrane, kako kidaju algice sa listova podvodnog bilja. Štrand je poprilično pust, samo par plivača, trave u bazenu ima, nije mi jasno zašto to neko ne čisti. Ovo je zasigurno mesto gde treba napraviti pauzu i noćiti, posetiti malo grad, popiti piće u restoranu štranda, jutarnju kaficu dok posmatrate svoju lađu koja vas je bezbrižno dovela dovde. Pa sve ponosno gledate odozgo, pa neka toplina oko srca, prosto Vam lepo, pa malo-malo napravite neku fotkicu, pa panoramu, pa srknete malo pićulenca. Ah taj teški nautički život.

Click to view full size image

  S obzirom da nam je MOP potrošio slobodne dane, da mora nazad u udruženi rad, a da bi bilo šteta da kad je već toliko plovila i sapatila se sa nama, da ne vidi i najlepši deo. Prevoz iz Bezdana postoji, ali treba proći pontonski most, a šta ako ga ne prođemo, ako noćimo u Bačkom Monoštoru. Mislim da nas je već dovoljno prikupljene pozitivne energije pratilo, da možemo slobodno pokušati. Keptn Boban je napravio kratku posetu gradu, posetio svoju kasarnu, služio je nekada vojsku u Somboru, i čim se ponovo ukrcao nastavili smo plovidbu.

Click to view full size image


  Broj mobilnog čoveka koji se zove Adam, koji je dugogodišnji rekoplovac, a sada otvara pontonski most smo dobili na prevodnici u Somboru. Pozvali smo čoveka, lepo objasnili, ali i on nama lepo objasni da mu je prošlo radno vreme, da ima obeveza, da treba kod dece, pa ajd nagovaraj, pa moli, pa videće, da mu se javimo kad budemo na pola sata od mosta. A podrazumevalo se nekako i da se odužimo, obećali smo i to. Sami nismo znali kolko to oduženje treba da bude, posebno kada nas je pitao da li su to jahte. Ovu brigu na regatama Ilustrovane nismo imali, samo smo plovili, a drugi su lupali glavu oko toga. Uredno smo se javljali dokle smo stigli, i poslednji put kada smo prošli most sa druge strane sela.

Click to view full size image

   Pontonski most je ispred nas, stajemo sa desne strane i izlazimo. Grupica meštana je tu, dolazi čocek na biciklu, Adam. Sada je već druga priča, upoznavanje, prijatan razgovor, definitivno smo im interesantni. Kažu da postoje tri ovakva mosta na celom DTD sistemu. Sistem je totalno manuelni, sistemom zupčanika se spuštaju pontoni i na taj način se izdiže taj deo mosta. Potom samo izguraju most i prođete. S obzirom da je bio smiraj dana, fotografije prolaska su ispale jako lepo, boje tople. Pakujemo se lagano, pitamo kako da se odužima, odgovor je kako god želimo. Krajnje skromno i pošteno. Plovimo opet, sada nam sleduje prolazak kroz močvaru. Negde sam čuo da je to jedinstveno rešenje, da eto kanal za navodnjavanje prolazi kroz močvaru. Pa dobro, nekada je to korišćeno za plovidbu, ima smisla. Plovidba kroz trsku, lokvanje, ponekad se neki manji vodeni put odvaja desno, možda bi se tamo dalo i nešto upecati.

Click to view full size image


  Plovimo ispod Češkog mosta, kroz neku rotacionu ustavu koja naravno ne radi, ali meni je jako simpatična, ukazuje nam se Bezdan, fantastično mestašce, rekao bih nešto uređenije nego prošli put. A tada je bilo sve pod konac. Kroz glavu mi prolazi sećanje na prvu plovidbu, na devojčicu koja je trčala malim molom i mahala nam. Slikao sam je tada, 9 godina je prošlo, sada je nema, odrasla je, možda ne zna da prolazimo. Posmatraju nas ljudi sa obala, divimo im se kako umeju da drže sve tako uredno.

  Prolazimo i pored Bezdanskog brodogradilišta, deluje gotovo pusto, ali ipak i dalje radi, kako, šta, koliko, kome, to ne znamo, zasigurno ne kao nekada, a i zašto da remete ovakav raj. Kanal se polako pretvara u jezerce, i mi elegantno pristajemo pored čarde Kod Srećka. Raj se zove Šebeš Fok. Vezujemo se krajnje nespretno, malo je i nezgodno, oko drveta, uz neki trulo klimavi ponton (gosn Srećko renoviraj ponton i napravi malo vezova), ali ovde je sve mirno. Šebeš fok je zasigurno jedno od najlepših vikend naselja koja možete videti, ljudi malo i sebično čuvaj ovaj svoj kutak raja. Mi smo ga davno otkrili na regatama Ilustrovane, a sada ga otkrivamo i onima koji za taj deo sveta nisu znali. Veče smo iskoristili da prošetamo, vikendice deluje maltene napusteno, kao da nikoga nema. Samo u jednoj mladje društvo, muzika, zezanje, dolazi se odlazi, žurka možda, ne znam, nisu nas pozvali. Šetali smo dokle se može, posle taj put izmedju kanala i vikendica izlazi na nekakv magistralni put, i jako blizu je i druga prevodnica čuvenog projektnog biroa. Možda je interesantno i posetiti je uvece, videti kakav je pogled preko Dunava ka Batini. Saznaćemo nekom drugom prilikom.

Click to view full size image

  E sad da smo lepo na vreme lepo krenuli, ovde bi ostali par dana, ne bi toliko jurcali, stalno plovili, mada sve je bilo jako lepo, da nije ovog teksta ne bi ni bilo, a ja se raskljuco samo tako. Noć u Šebeš foku... ehhh... ma lepo je, čuvenu čardu nismo ni posetili, ni na kaficu ili pivo da svratimo. A ne kaže se džabe: -Pun ko brod! Bili smo dobri i prema malom od palube, videla je najlepše naše kanale, stigla do kraja našeg puta, zasigurno doživela nešto čega će se trajno sećati. Realno gledano, jako malo ljudi je doživelo ove krajeve sa vode, a nekako sada su bili najlepši. Ili, bili smo u pravo vreme na pravom mestu.


DAN OSMI - Šebeš Fok, Bezdan, Ajfelova prevodnica

panmore1670.jpg   panmore1710.jpg   panmore1730.jpg

  Iako je ovo samo severozapadni kraj našeg dela Panonskog mora, i sami kraj ove države, prevoza ima, tako da ujutro lagana šetnjica do bezdana, pakujemo mop-a na bus, mada postoje i jako fini privatni taksiji koji nisu posebno skupi. Bezdan-Sombor a onda iz Sombora redovna linija, tako da se može i na posao stići.

  A što ja volim šoping u malim mestima, posebno tako rano ujutro, pa fina svežina, pa sunce, pa nekako sve čisto, ljudi idu na posao, a ja mogu opuštno da biram namirnice za nastavak plovidbe. U Bezdanu sam se pre par godina iznenadio kada sam na vratima prodavnice video nalepnice koja je štampala moja štamparija. Naravno da ću tamo u nabavku, a nalepnise na vratima i dalje stoje, pa ponosan sam.... šta drugo reći... a zatim pekara, odabir pekare je jako bitan za dobro raspoloženje posade. Tjah, posade koja sada više ni malog od palube nema. Samo dva matora kapetana. Pekaricu nalazim, i pored svega standardnog uzimam i nešto što mislim da se zove Languš (ako grešim ispravite me), nešto kao domaća mekika samo četvrtasto i sa malo soli odozgo. Preporučujem naravno, posle sam saznao da to ima i slatke varijante. Za sada nismo probali...

 panmore1610.jpg  panmore1630.jpg  panmore1640.jpg  panmore1650.jpg

  Keptn Boban je velika spavalica kada je na odmoru, a posebno kada taj odmor koristi za plovidbu. Pa da ne reskiram da dobijem bezbol palicom sto ga budim ovako rano, a posebno sto nema ni mop-a da me brani, lagano mu ubacujem par languša kroz prozor kabine i krećem u šetnju. Sada se videlo koliko u stvari ima ljudi na vikendicama, ispred pikap od pekare, a maltene iz svake druge-treće vikendice izlazi neko u nabavku. Ovde se totalno drugčije živi. Upoznajem i Snupija, malog kucova koji je doveden ovde kao čuvar, ali se ispostavilo da je dobrica i da voli ljude, pa eto družimo se. A čudni su ovde kucovi, Prethodno veče dok smo šetali nas je jedan čuvao sve vreme, i nije dao drugima da nam priđu, pravi bodygard :)

  Prelepo jutro je rezultovano prelepim fotografijama. Razmišljam da li su medu oni languši odobrovoljili, završavam jutarnju šetnju, danad je već povratak. Tjah, nije fer, al eto, lepe stvari kratko traju, i drugi rečni skiper treba prošeta i vidi ovu lepotu, pa ajd nazad. Brčkanje obavezno, fina papica takodje. Ovde postoji i još jedno jezerce, ima čak i neke termalne izvore, ali eto ne posećujemo ga. A gde je? Pa neka to bude mala tajna, dok ne krenete na ovu plovidbu.

  Pre povratka idemo na poslednje parče plovidbe, lagano na malom gasu motora plovimo kanalom ka prevodnici. Ovu prevodnicu je kažu radio Ajfelov građevinski biro, na ovoj prevodnici je prvi put radjeno podvodno betoniranje. Ma sve se to već zna, I da ne radi, i da se ručno otvarala... eh, renoviranje se ni ne pominje, a bilo bi fenomenalno ovde izaći na Dunav. Ali jednog dana kada to ponovo bude moglo, ovo zasigurno neće biti raj. Ne mogu da zamislim da neki veliki brod plovi ovim kanalom. Ispred prevodnice je moguće sa leve strane pristati uz obalu, s obzirom da ima lokvanja i da voda maltene miruje vezivanje nije ni potrebno.

Click to view full size image


  Ma svi povratci su tužni, nekako mi se ne ide nazad, al ajd vreme je. Za vreme plovidbe ljudi na kanalu su nam bili interesantni, interesantne su i njihove aktivnosti, mada i neaktivnosti, recimo štapovi koji sami pecaju. Ali i mi njima smo bili interesantni, i tako plovimo i posmatram ženu a obali u ruci krišom drži aparat, i u trenutku kada smo prošli, podiže ruku i škljoc. Ako nekada pročita ovaj tekst bilo bi mi drago da dobijem tu fotografiju, jer maltene fotografija sa kopna nemamo, osim onih na prevodnicama.

 

Propustili smo priliku da u Bezdano natočimo gorivo, rečeno nam je da ima pumpa blizu brodogradilišta, i mislim da sam prolazi pešaka pored nje, al nekako nam ta mirnoća vode ulila popriličnu dozu lenjosti i jednostavno nas je mrzelo. Samo smo plovili i uživali u plovidbi. Ovaj put smo planirali da stignemo do pontonskog mosta u radno vreme. Spremili smo i poklon, dogovorili se da ćemo se javiti kada krenemo, al eto malo nas je mrzelo, malo nam je bilo i lepo to otvaranje pa zašto da ne prisustvujemo.

  Ali, ovde se sve zna, tako da se i naše kretanje znalo. Kada smo sa leve strane pristali ispred mosta, Adam je već završio verglanje jednog pontona. Izlazimo na ponton sa pivcem i poklonom i nešto priloga. Pomažemo i malo oko otvaranja, prolazimo... i plovimo jednu totalnu klasičnu plovidbu, bez nekih uzbuđenja, pravimo jedinu veću pauzu kraj somborskog štranda, opet ne posvetivši dovoljno pažnje ovome gradu. Sada je keptn Boban preuzeo ulogu kontakta sa prevodničarima, pa ih prolazimo i nešto brže, očito nije brbljivac kao ja. Deluje mi da to tako nema dovoljno draži, al šta da se radi. U večenjim časovima stižemo do potencijalno kritične srpskomiletićke prevodnice, i opet nam se zalomilo da bude kritična, ali si ipak na kraju sve super ispalo, noćili smo ispred prevodnice, veče je bilo prelepo. Malo uz analize plovidbe, malo neko uz sokiće a neko uz mnogo više Džonija Šetača, uživali smo na betonskom molu, naslonjenjeni onako opusteno na ogradu koja se tu zadesila... Hm, kako li sam samo ušao na lađu, pojma nemam, ali sve sam ostavio otvoreno, mogao je neko i lađu i mene da odnese ništa ja ne bih primetio.

Click to view full size image



DAN DEVETI

Srpski Miletić- Bačka Palanka

  U neko doba budi me neki zvuk, u prvi mah deluje mi kao brod, pada mi na pamet da nismo najbolje vezani ako krenu talasi koji na kanalu treba da budu dosta izraženiji. Već mi lete slike sređivanja i farbanja kroz glavu, brže-bolje izlećem napolje. Sve je mirno, zvuk je prestao, na kanalu dokle god pogled doseže nema nikakvog broda. Ali zato vrata prevodnice otvorena i upaljeno zeleno svetlo. Nema još ni sedam sati. Huh, Bobane ajde ustaj, daj da vidimo šta se događa. Sinoć nas ne puštaju, a sada otvaraju i bez pitanja. I sve je ok, uplovljavamo lagano, završavamo formalnosti, malo to i traje, prevodničar ne uspeva ni sam sebi, a kamoli nama da objasni ponašanje kolege. Sve prolazi u najboljem redu. Definitivno ovu prevodnicu treba ostaviti za završetak dana i planirati noćenje ispred ili iza, mislim da je tako bilo i na svim regatama Ilustrovane, mislim da se i ponavljam, al mi bili zamorčići pa sad ne mora još neko.

Click to view full size image

  Polako nam postaje plovidba kritična zbog sve manje decilitara pokretačkih energenata. Prolazimo triangl kod Karavukova, ne planiramo zadržavanje, iako je ovde za to zgodno, ima neki splav restoran, selo je veliko i blizu je, ipak za vučenje kanistera daleko, pa nastavljamo put Bogojeva i izlaska na Dunav. Malo smo lupali glavu da li još da ostanemo na kanalima i da plovimo kanalima do Novog Sada, ali keptn DorianGrax-a je ?eleo na Dunav. Eh da, na svim prevodnicama na kojima sam ja završavao papirologiju su samo pisali Dorian, al eto keptnBoban bi da bude negde napisano i puno ime njegovog broda, pa se i trudio oko toga, al cvrc, kumovaše mu. Dorian Gray postade Dorian Grax :)

  To što nema struje na prevodnici kod Bogojeva nas nije uopšte iznenadilo, samo onako gorko malo nasmejalo, a izraza osmeha je posle nestalo totalis, i kako smo plavih vratova čekali tu struju ne mogu da Vam opišem, al ajdemo redom.

Nadam se da previše ne davimž Jel da? Trudim se da bude korisno. Jel da, da je korisno?

  Pumpa baš i nije blizu prevodnici, definitivno smo trebali natočimo gorivo u Bezdanu, al eto kad već nema struje bar ima dobrih ljudi i prevodničar se ponudio da poveze keptnBobana. Radosna vest, a ja bih za to vreme mogao malo da sredim lađe, izlazimo na Dunav, brod je potonuo jer šibica nije bila na svom mestu je staro nautičko pravilo, a sa velikom rekom se ne treba šaliti. Vrućina je, usporeno i lenjo kao što je lenja neka debela mačketina koja celog života samo dembeliše sređujem šta mi se dalo srediti, šta me nije mrzelo, kad eto ti crvenih kola, keptn vidim užurbano izlazi, maše mi da dođem da pomognem. Ajd, u godinama je, u redu je da pomognem, mada nesto se ne sećam da mu je ikada trebala pomoć oko dva kanistera, al nekako deluje mi da mu treba pomoć, pa šta ja sad tu ima da razmišljam, na noge lagane pa uz stepenice pa do njih gore. Upoznajem se sa prevodničarem, baš prijatan čovek, al još ne kapiram ozbiljnost situacije. A situacija je bila krajnje dramatična, priča čovek svoju životnu priču koja je očito počela na putu do pumpe, a traje li traje, i kraj se ne vidi, a čovek baš želi u puno toga da nas uputi iz svog bogatog života. Ah, ajd mi fini, pa da saslušamo, sve ima kraj pa i priča, ali...

 Posle nekog vremena dolazak struje deluje kao spas, ali taj spas je sada svetlosnim godinama daleko... u nekom trenutku prolazi i par predstavnika pogranične policije, kapiraju očito jako dobro u kakvoj smo bezizlaznoj situaciji, definitivno im je smešno, zasigurno srećni jer su se bar ovaj put izvukli. Ni danas mi nije jasno kako smo se izvukli, keptnBoban je negde morao pod hitno, ja točim gorivo, proveravam motore, kad eto ti našeg novog prijatelja. Polako me hvata panika, nema mi pomoći ni spasa, nemam gde, čovek zauzima poziciju na stepenicama, i počinje sa pitanjima o nautici. E fino, izgleda neće biti tako strašno, a doći će i ta struja. Al ne lezi vraže, pitanja su samo bila predigra, a onda su opet krenuli monolozi, s vremena na vreme potkrepljeni proverom moje budnosti, pažljivosti... uh sreće moje kad sam video da je zasijao semafor za ulazak u prevodnicu. Ali to izgleda nije bio kraj muka, dolazak struje ipak nije bio naš spas. Prilazi nam predstavnik pogranične policije, pokazuje na Dorian Gray-a i kaže da mu je jedan takav pre par sati prekinuo pecanje, i baš je čekao kad će da dođe. Ne znam kakve je muke spremio, ali kaže da je taj bio sam, a ovde su dva, tako da to nije taj. S obzirom kolko se plovi kanalima nema teorije da to nismo bili mi, al eto, izvukli se. Mada nije mi jasno i šta je mogao da očekuje. Skoro sve vreme plovidbe kanalima nismo prešli 10-12km na sat. Plovili smo jako savesno, i pazili da to parče prirode ne oštetimo ni malo. Eh, daj stavi nam lisice, spakuj nas u najdublju tamnicu, samo da se spasimo... Više se ni ne sećam kako smo prošli prevodnicu, definitivno sipati gorivo u Bezdanu, ponavljam se, znam, al definitivno sipati gorivo u Bezdanu, na pristojnoj udaljenosti ispred prevodnice se zaustaviti ako nema struje, pa kad dođe juriš na prevodnicu.

Click to view full size image


  Eto nas na lepom plavom Dunavu, nekako mi žao što smo napustili kanale, baš su me očarali. Šale više nema, vreme je za ozbiljno. Vreme za plovidbu nam i nije neko, držimo se leve strane plovnog puta. Dalj, Borovo Selo, Borovo, Vukovar, ušće Vuke, polako se smenjuju sa naše desne strane. Eh, kako bih rado uplovio u tu malu rečicu i plovio do sela gde sam godinama letovao, kada je to bilo popularno da se na leto ide kod babe i dede na selo, gde sam i neke prve godine detinjstva proveo. Tada su mi pričali da se ta rečica uliva u Dunav. Bilo mi je tako nešto neverovatno, smatrao sam je vrednijom zbog toga, mastao da jednog dana doplovim, ali eto jedno od maštanja koje još nije ostvareno. Jednog dana kad bude, neće ni biti nekog smisla.

  U daljini most, desno je Erdut, a levo mirna luka za taj dan, Bačkopalanačka Tikvara, poznata nekada i kao Kertes Varoš. Lagano uplovljavamo, rekli bi da se nedostatak Bracike itekako primećuje u ovoj ljupkoj varošici, bar kad je ovaj deo sa vode u pitanju. Uvek mi, kada uplovim u ovaj rukavac dunava, prolaze kroz glavu scene sa prve regate Ilustrovane i kako smo bili dočekani. O tome sam već pisao.

Click to view full size image

  Ovde noćimo, mirno je, ljudi su prijatni, nautičari su definitivno dobrodošli.


DAN DESETI

BAČKA PALANKA – NOVI SAD

  Sam centar mesta je udaljen od Tikvare, ali nije ništa strašno, osim ako se natovarite kao magare, kao što sam se ja ujutro natovario. Ali šta da se radi, pijaca povoljna, a ponestalo i vode, pa imamo i još gostiju, pa da ostavimo utisak, pa tako, treba ovo treba ono, a treba i magarence. Magarenca nema, možda je mogao taksi, ima ih, al eto... a ovako će se poseta duže pamtiti.

Click to view full size image


  Isplovljavamo, na izlaski iz rukavca, sa leve strane se nalazi plaža, gotivno za malo se brčnuti, malo i oribati ladje, sledeća destinacija je Novi Sad, treba i fino izgledati, ostaviti i neki pozitivan utisak. Plovidba do Novog Sada je čisto rutinska, ali treba paziti. Veliki brodovi plove Dunavom, pogled iza obavezan. Pred Novim Sadom je standardna gužva, nešto kao u Beogradu na Savi. Vrhunac plovidbe većine naših nautičara. Kakav je smisao imati gliser od više desetina hiljada evrića kada Vas niko ne vidi. Ali to nije tema ove priče.

  U nekom trenutku uočavamo plažu na desnoj obali, a na plaži i neke ljude kako mašu. Hm, reda radi uzimam dvogled, i dobro je što sam to uradio, jer to je Ladjoni sa svojom posadom. Planirali smo ih za veče, ali eto oni isplovili, ma i zvali nas, ali nismo čuli. Genijalci, ma čovek se na reci opusti i samo ćušne negde tu mobilnu napravu koja je kontakt sa civilizacijom. Promena smera, plovimo ka plaži, lagano nasukivanje na pesak, sidrimo se tako što smo bacili sidro na obalu i ovlaš zategli. Sleduje kritika, kako možemo da prođemo takvu plažu. A u pravu je, al eto to je njihova teritorija, ne poznajemo je baš najbolje. Ali trudimo se, ponovo ćemo mi ovuda,  sledeći put je nećemo proći. Sleduje jedna uhodana klasika druženja, dodaje se par lezaljki, orobljavaju se frižideri, malo alkohola, malo bezalkohola, malo dinje, malo ovog, malo onog...  naravno kupanjac je obavezan. Dolazi i svim nautičarima poznati Vlada iz Futoga. Čovek koji je motorima opremio gomilu ladja koje plove ovim našim krajevima. Koji ih korektno i servisira, uz to i sredjuje ladje, a ima i svoju proizvodnju čamaca. Da smo se dogovarali ovako se ne bi skupili. Ok fino, neko će i da peca dok zalazi sunce. Nama tako nešto ne pada na pamet, ionako znamo šta ćemo upecati, to je opšte poznato. Jedno veliko ništa. Zato mi lepo, brm-brm, i pravac Ribarac. A tamo gužva totalna, samo što čemci ne stoje jedan na drugom, jedva uspevamo da pronađemo neko parče obale da se vežemo, bacamo i sidro pozadi, mirnijeg spavanja radi. Potrebno nam je da budemo uz obalu zbog novosadskih prijatelja koji su se najavili, u stvari to uveče je i bilo planirano, ono viđanje na plaži je bilo iznenadjenje. Dolazi nam i novi Mop. Opet ćemo piti pravu kafu, nećemo prati sudove... pa fino. Lepota zvana divota...

Click to view full size image

  To veče smo testirali koliko jedna ladja može da izdrži ljudi na njoj. Organizovali smo i projekciju fotografija sa poslednjeg planinarenja po Kavkazu, fotke sa uspona na najviši vrh Evrope, Mt. Elbrus.* Pa moram priznati lepo je tako u šorcu i majici gledati fotke sa večitog snega i leda, a nastale pre jedva malo više od mesec dana. Pa i to je bilo neko letovanje, samo u zaledjenom šatoru, zavejani u snegu i sl.


VIKEND NA LADJI

Što se mene tiče plovidba do Beograda je bila čisto rutinska, uz obavezni blam sa zaboravljanjem vađenja sidra, pa smo sve mostove tako prošli, a da ništa nismo zakačili. Ovo parče plovidbe smo razvukli na dva dana sa noćenjem na jednoj od Belegiških ada, brčkanjem opet na Batajskoj adi, ali i izležavanjem višečasovnim, spremanjem klope i sl… Beogradac je bezbedno usidren u Marini lepi Mika bio tek u večernjim časovima... Dorian Gray je već uveliko bio na svom vezu u Čukaričkom rukavcu, bogatiji za jednu izuzetnu plovidbu...  Novi Mop se na ladji snalazi kao slonče, ali to ja već neću opisivati. Prepuštam to onima koji to bolje umeju i manje smaraju :-)

BITI MALI OD PALUBE NIJE LAKO –Tekst: Violeta Bojović

   Da znate samo kako su lepe u ovo doba godine… čortanovacka ada, belegiška ada, batajnička ada… te noći su mi se pomenute vrtele u krug kao kakav cirkuski ringišpil, san je počeo da se obistinjuje vrlo brzo, kada mi je ljubazni kapetan ladje ponudio počasno mesto, a koje se svakako nije moglo odbiti, bejah promovisana u pravog pravcatog ‘malog od palube’.

Click to view full size image

  Prvo veče je bilo mirno, toplo i opušteno uz dobrodošlica sa broda u obliku hladanog  nessa i  ukusne domaće krempite, proizvedene u lokalnoj kujni našeg prijatelja. Uz spontano ćaskanje, srkutanje kafice i sokića ujedno smo oblizivali i umrljane prstiće od preostalog  prah-šećera ,  da bi ih potom perkali  u reci,  koje je bilo svuda oko nas… pa šta čovek više da poželi. Dok su se sati povećavali, a krempite smanjivale, novosadska marina je spavala, budeći se povremeno uplašena bukom talasa, prateći drhtavim pokretima zvuke motora koji je nestajao negde u tmini. 

  E, to baš lepo beše, n’o sad dolazi jutro,  dakle, moralo se naučiti… k’o prvo, kretanje po brodu, …a to je u početku izgledalo ‘vako … pređi levo… pređi desno , …pazi prevrnućemo se … ne ostavlja te čaše i tanjire na stolu kad nailaze talasi… otvori tendu,  zatvori tendu, nemoj da iščupaš drikere i još mnogo toga , inače odavno nam poznate kao  naučno priznate metode obuke najveštijih reko-plovaca.

Click to view full size image

 Da li zbog prirodne netalentovanosti ili čak treme,  jer sam bila član ovog  elitnog tima… ja sam radila,  baš sve, kako ne treba. Ako je valjalo levo ja sam išla desno… ako je trebalo na pramac, ja sam išla u kabinu… ako su tražili šrafciger ja sam dodavala šerpu…ako je trebalo seći kolutove, ja sam seckala komade, ako je trebao čvor, ja sam vezivala mašnicu… ukratko uvek sam bila tamo gde ne treba,  i nikad me nije bilo tamo gde je trebalo. Mada kada saberem, sve u svemu…mislim da je moje prisustvo skoro pa bilo neophodno, ako ništa drugo, ono kao neponovljivo iskustvo. Takvo smetalo jos niko nije imao.

  Veci deo plovidbe  uživala sam sedeći na pramcu broda lenjo,  poluotvorenih očiju, zrikala u krajolike koji lagano promiču, uz blagi povetarc koji miluje kožu i opušta zategnute strune,  grickajući najukusnije rukom gajene jabuke…ma Garfild mi nije bio ravan. 

Click to view full size image


  Promicale su strme peskovite litice, zeleni obronci Dunava ponegde obrasli lijanama i bogatim zelenim rastinjem,  čineći izgled prašume… puste skoro nepregledne pešcane plaže prepune rečnih galebova… pokoji pecaroš jedva bi se video iz svog ušuskanog skrovitog pak vešto biranog mesta, da nije bilo štapova koji ga odaju.

  Ako već nisam uspela da svojim smotanlucima upadnem u vodu, pošlo mi je za rukom da to uradim, lično sa gdinom kapetanom. Pih!, valjda ću sledeći put  naučiti bolje lekciju, znači zapamti jednom za svagda, ne neginji se ne stranu broda kada je neko na njoj nagnut preko ivice. Eh da sam to tada znala , siroti kapetan ne bi završio u vodi, mokar ko miš, a pomalko i ljut, stvarno ne znam zašto, pa ja sam samo  htela da znatiželjno  zavirim preko njegovog ramena.  Ma sreća pa zna da pliva. Po mraku.

Click to view full size image

 Trebalo se navići i na malu kabinu nizak svod i bućkanje vode tokom cele noci, paziti da naglo ne ustaneš i klepiš glavom o ‘nešto’... a tu je bilo svega, frižiderčić ti je tik uz noge, polica sa koječim odma iznad glave ili tako već nekako, možda je obrnuto, al dodje mu na isto. Pa ako prigusti noću, odmah se setiš  prepreka koje te čekaju, malih vrata koja bi trebalo pažljivo naciljati,  pa tende sa kojom se trebalo porvati, i po mogućstvu ne porušiti ništa od posuđa uzput... onda shvatiš da je ipak bolje da ne mrdaš nikuda… okreneš se na bok i slatko usniš sve do jutra. A ujutro, neki novi posetioci, komada …mnogo, … na našoj plaži je iznenada osvanulu krdo ili ti krdetina, pravih pravcatih krava, bikova, konja, teladi a i nezaobilaznih pratećih crnih, čupavih, lajavih vrtirepa, ili ti selžduka.

 Poneki hrabriji  nevešto su pokušavali da preskoče zategnuto uže, zapinjući kopitama, razapeto između tačke A i B. Brod i sidro. Ta čudna prepreka, koja se niodkuda odjednom obrenula na njihovom putu, ometala ih je u ustaljenoj svako-jutarnjoj maršuti. Piljili su uplašeno u nas koliko i mi u njih, svako sa svoje strane mozgajući šta mu je sad činiti. Nekako smo se već sporazumeli, spustili uže i oni su lagano odgegali niz plažu. Ja sam za svaki slučaj ipak ostala na brodu i sa sigurne udaljenosti, tačnije kraja broda, posmatrala ceo događaj. Kad je već bilo sasvim sigurno da su svi daleko odmakli, bacišmo pogled levo, desno, podigošmo sidro i brže bolje odmaglišmo.

Click to view full size image

  Peščane dine su se niodkuda i sasvim neočekivano pojavljivale, po sred  srede, a  isto tako i nestajale a da nikada nisi mogao da odgonetneš kada, kako i zašto. One bi se kao kakve  nevidljive brane isprečile, a na nama je bilo da nataknemo šešire, zavrnemo nogavice, zagazimo reku do kolena nalikujući beračima pirinča i tražimo put ka dubini.  Lenčarenje na peščanim plažama je ono što svakako ne treba propustiti, i ako će vas možda povremeno nervirati svi ti naduvani vozači luksuznih glisera, shvatićete ubrzo da ste upravo vi u prednosti, sa svojim malim slatkim brodićem punim topline a bogami i kojecega još, pa ako ćemo baš, znalo je tu i da se dobro pojede, popije, a iz male domaće kujne ništa nije zafalilo.  Cvrčalo je, lupkalo i seckalo, pušilo si i dimilo, mirisalo i naravno mljajckalo. Pa vi sad vidite,  ja sam za ovo drugo… eto

 Dakle, ako vas nekada neki kapetan lađe pozove na plavidbu, ne propuštajte priliku… ipak, pročitajte prvo priručnik o snalaženju na brodu… i naravno uživajte… bar onoliko koliko sam ja!


DETALJI OD ZNAČAJA ZA OVU PLOVIDBU

-Prevodnica na Tisi radi 24h. Privežete se sa desne strane (leva obala) pa uz merdevine do prevodničara. Dok Vi obavljate formalnosti prevodničar će otvoriti vrata bazena, tako da je zgodno da na brodu ostane kapetan koji će lagano da uplovi. Za manja plovila je dovoljno samo se uhvatiti za merdevine. Čaklja je vrlo zgodna i rekao bih neophodna alatka za ovu plovidbu, a posebno u ovoj situaciji. Zgodno je da Vas je dvoje na plovilu tokom procesa prevodjenja. Ovo je prva prevodnica sa kojom se srećete na ovom putu, i mozda budete malo nespretni, ali samo polako, prevodničari imaju izuzetno puno iskustva, recite im da Vam je prvi put, recite slobodno i da ste cmota, ili to prevalite na kapetana, nema razloga da glumite nekog iskusnog nautičara ako to niste. Poenta je dugi niz godina uživati na vodi, kvalitetno i sigurno ploviti. Prevođenje plaćate na licu mesta. Moguće je uplatiti i unapred za sve prevodnice koje nameravate da prođete, naravno ako znate sigurno svoju putanju.  
-Nova Bečejska prevodnica. Pristanite sa leve strane prevodnice, da ne bi ste kao ja nekoliko puta preko rotacionih vrata prelazili, sa sve fotoaparatom dokumentima i kojecim još što se baš ne bi lepo provelo ako upadnete u vodu. Visinska razlika je velika, onaj koji obavlja papirologiju može posle prevodnice da uđe na čamac. Ovo je prevodnica gde ulazite u kanale, da li radi noću ne znam, ali siguran sam da u periodu od 8 do 18h sve prevodnice rade. Uvek ima neko dežurni i najavljivanje nije potrebno-neophodno. Treba znati i do da se u kanalima mora fino vladati, jako malo se plovi, zato su tako i lepi, smeća nema, a sve se zna. Prevodničari se uredno čuju medjusobno a i sa centrom, ljudi po selima javljaju. Mislim nije to nikakva OZNA SVE DOZNA, ovde ste atrakcija možda i više nego što mislite, i to se priča. Biciklista koji je stao na mostu i kome ste događaj će javiti prevodničaru da Vas ocekuje, ispričaće u selu dok pije pivo pred prodavnicom, u kafani, kad mu dođu gosti... Iznenadjeni smo bili koliko se malo plovi nekim delovima Panonskog mora. Ova prevodnica konkretno je posećenija i ima oko 500 prevođenja godišnje, ali ima prevodnica koje nemaju ni 50. 

-Prevodnica kod Srpskog Miletića. Ovo bi se moglo nazvati kukoljem u žitu. Neka ova prevodnica bude vaše odredište za završetak plovidbe tog dana. Dodjite do 18h, pa ako je dobri prevodničar na vlasti prođite i noćite posle prevodnice. Ako Vam se zadesi prevodničar koji kaže da se ne pravite previše pametni, a onda lepo noćite ispred prevodnice. Ujutro će Vas zvuk otvaranja vrata probuditi i veselo ćete uploviti unutra.

-Prevodnici pre Sombora posvetite posebnu pažnju, najlepša je, najatraktivnija na kanalima zbog velike visinske razlike, napravićete ovde zasigurno lepe fotografije. Ako ne planirate zadržavanje u Somboru gledajte da je prođete u ranim jutarnjim časovima da bi ste imali vremena za pontonski most. Naš predlog je da za ovu prevodnicu i put do Somborskog štranda izdvojite ceo dan, i da lagano plovite i uživate u svakom trenutku. Mi smo uradili nešto između, nismo znali radno vreme pontonskog mosta pa smo molili čoveka da nam otvori u 19h, što baš nije bilo u redu sa naše strane, ali odužili smo se naravno.

-Pontonski most kod Bačkog Monoštora radi do 14h, prolazak je besplatan, ali je totalno manuelno otvaranje, pa red je pivo za majstore. Adam je čovek koji otvara ovaj most, broj njegovog mobilnog smo dobili na prevodnici pre Sombora. Preporučujem da pozovete i da se najavite, ali treba da znate da je lepo i doživeti samo otvaranje, bar u jednom prolasku pokušajte da prisustvujete.

-Fotografisanje u prevodnicama... eh kakva smo mi zemlja, izgleda je zvanično zabranjeno, mada table nije bilo nigde. Pa kako je moguće zabraniti nešto što je atrakcija, što se i plaća. Naravno da su svi svesni da je ovo besmisleno pored napredka tehnike, setelitskih snimaka, gps tehnologije, tako da sa fotografisanjem nismo imali problema. Jedino gde nam nije bilo dozvoljeno je prevodnica kod Srpskog Miletića, ali pre bih rekao da je to bio lični stav prevodničara.  

-Brzina plovidbe kanalima je ograničena na 8-12km na sat, poštujte ovo, sama plovidba je uživanje, ovde nema potrebe za brzinom. Mada i sama priroda se brani, trava će Vam ući u sistem za hlađenje i cvrc...
 
-Dubina u kanalima nigde nije bila ispod 2 metra, mi smo skoro sve vreme merili 2,3 i 3m, u zavisnosti od kanala
-U kanalima je izuzetno mirno, kada se odlučite za počinak dovoljno je vezati se pramcem uz neko drvce ili svežanj trske. Keptn Boban je bio vrlo zbunjen kada sam skupio nešto trske koja je rasla pored i obmotao pramčano uže okolo i ovlaš vezao. Da mirno spava uradio sam to na oba pramca. Brzina kojom teče voda u kanalima je oko 1km na sat i teče kako i Dunav i Tisa teku, tako da do Šebeš Foka imamo uzvodnu plovidbu.

-Šlajz je nemački naziv za prevodnicu, Šlajzovanje je po naški Prevođenje. Ove izraze koriste brodari, pa eto da pomenem ako nekad pričate u društvo brodara da Vas ne zbune :)

-Cena prevođenja je 1050 dinara bila, i naplaćuje se po prevođenju. Prevođenje je moguće uplatiti i pre polaska na plovidbu, a može i na samoj prevodnici.

-Preporučujemo da imate ime broda, jer to ime će biti upisano u sve papire dok plovite, i olakšaće Vam. Na svim prevodnicama Vam je sem para potrebna lična karta i plovidbena dozvola. Planirajte sat dva po prevodnici, em je Vojvodina pa sve onak pooolaaaako, em svi ti prevodničari imaju godine rada, i to im je drugi dom, i kad dođete čoveku u kuću treba i da malo posedite, popričate, možda popijete i kaficu.

-Na ovoj plovidbi pored već pomenutog GPS-Sonar uređaja koji je krasio kokpit keptn Bobanove ladje imali smo još dva GPS uređaja iz Garminove Outdoor kategorije. Etrex Legend Clasic i Legend HCX. Naravno da se može bez ovoga ploviti, ali ovako se dobija jedna nova dimenzija sigurnosti plovidbe. Od papirnih sredstava za navigaciju koristili smo Atlas Dunava, kartu Tise koja je objavljena u nekom broju časopisa Nautičar, kartu kanala DTD koja dolazi uz knjigu kapetana Ike Petrovića. 

-Zbog jakog Dunava od Beograda do Novog Sada se retko plovi, tako da nizvodnu plovidbu treba lepo iskorititi. Posetiti Čortanovačku adu, plićak je sa strane Dunava naravno, u rukavcu dubina i za plovila sa većim gazom. Pecati kod Krčedinske ade, za one koji to umeju. Belegiš, kao i čortanovci je interesantniji što je niži vodostaj, kilometri peščanih plaža su tu, vredi deo plovidbe potrošiti i ovde. Batajska ada u povratku ako Vam ostane vremena, pa kolko Vam ostane.


Nautika nije jedenje i pijenje, nautika je plovidba zarad uživanja u plovidbi, u boravku na vodi.
Nautika nije pokazivanje ladje, nautika je uživanje u toj ladji. 


   Pogledajte i GALERIJU a pre nego što kliknete skuvajte kafu ili čaj, možda neko pićulence, prinesite neke keksiće, pa makar to bili i čajni kolutići, mada dobra je i Plazma, udobno se zavalite i uživajte u (bar nekim) fotkama sa ovog krstarenja....

 

 KOMENTAR  je uvek dobrodošao, i pozitivni i negativni...

Za WWW sklepao Zoran Cubrilo i nikakvu odgovornost ne snosi za eventualno nastale greske, posledice ili sta vec.

Sve ovo uradjeno totalno nekomercijalno i iz ljubavi prema boravku i aktivnostima u prirodi...

Loading...
Loading...