PLOVIDBA PANONSKIM MOREM

Indeks članaka

DAN OSMI - Šebeš Fok, Bezdan, Ajfelova prevodnica

panmore1670.jpg   panmore1710.jpg   panmore1730.jpg

  Iako je ovo samo severozapadni kraj našeg dela Panonskog mora, i sami kraj ove države, prevoza ima, tako da ujutro lagana šetnjica do bezdana, pakujemo mop-a na bus, mada postoje i jako fini privatni taksiji koji nisu posebno skupi. Bezdan-Sombor a onda iz Sombora redovna linija, tako da se može i na posao stići.

  A što ja volim šoping u malim mestima, posebno tako rano ujutro, pa fina svežina, pa sunce, pa nekako sve čisto, ljudi idu na posao, a ja mogu opuštno da biram namirnice za nastavak plovidbe. U Bezdanu sam se pre par godina iznenadio kada sam na vratima prodavnice video nalepnice koja je štampala moja štamparija. Naravno da ću tamo u nabavku, a nalepnise na vratima i dalje stoje, pa ponosan sam.... šta drugo reći... a zatim pekara, odabir pekare je jako bitan za dobro raspoloženje posade. Tjah, posade koja sada više ni malog od palube nema. Samo dva matora kapetana. Pekaricu nalazim, i pored svega standardnog uzimam i nešto što mislim da se zove Languš (ako grešim ispravite me), nešto kao domaća mekika samo četvrtasto i sa malo soli odozgo. Preporučujem naravno, posle sam saznao da to ima i slatke varijante. Za sada nismo probali...

 panmore1610.jpg  panmore1630.jpg  panmore1640.jpg  panmore1650.jpg

  Keptn Boban je velika spavalica kada je na odmoru, a posebno kada taj odmor koristi za plovidbu. Pa da ne reskiram da dobijem bezbol palicom sto ga budim ovako rano, a posebno sto nema ni mop-a da me brani, lagano mu ubacujem par languša kroz prozor kabine i krećem u šetnju. Sada se videlo koliko u stvari ima ljudi na vikendicama, ispred pikap od pekare, a maltene iz svake druge-treće vikendice izlazi neko u nabavku. Ovde se totalno drugčije živi. Upoznajem i Snupija, malog kucova koji je doveden ovde kao čuvar, ali se ispostavilo da je dobrica i da voli ljude, pa eto družimo se. A čudni su ovde kucovi, Prethodno veče dok smo šetali nas je jedan čuvao sve vreme, i nije dao drugima da nam priđu, pravi bodygard :)

  Prelepo jutro je rezultovano prelepim fotografijama. Razmišljam da li su medu oni languši odobrovoljili, završavam jutarnju šetnju, danad je već povratak. Tjah, nije fer, al eto, lepe stvari kratko traju, i drugi rečni skiper treba prošeta i vidi ovu lepotu, pa ajd nazad. Brčkanje obavezno, fina papica takodje. Ovde postoji i još jedno jezerce, ima čak i neke termalne izvore, ali eto ne posećujemo ga. A gde je? Pa neka to bude mala tajna, dok ne krenete na ovu plovidbu.

  Pre povratka idemo na poslednje parče plovidbe, lagano na malom gasu motora plovimo kanalom ka prevodnici. Ovu prevodnicu je kažu radio Ajfelov građevinski biro, na ovoj prevodnici je prvi put radjeno podvodno betoniranje. Ma sve se to već zna, I da ne radi, i da se ručno otvarala... eh, renoviranje se ni ne pominje, a bilo bi fenomenalno ovde izaći na Dunav. Ali jednog dana kada to ponovo bude moglo, ovo zasigurno neće biti raj. Ne mogu da zamislim da neki veliki brod plovi ovim kanalom. Ispred prevodnice je moguće sa leve strane pristati uz obalu, s obzirom da ima lokvanja i da voda maltene miruje vezivanje nije ni potrebno.

Click to view full size image


  Ma svi povratci su tužni, nekako mi se ne ide nazad, al ajd vreme je. Za vreme plovidbe ljudi na kanalu su nam bili interesantni, interesantne su i njihove aktivnosti, mada i neaktivnosti, recimo štapovi koji sami pecaju. Ali i mi njima smo bili interesantni, i tako plovimo i posmatram ženu a obali u ruci krišom drži aparat, i u trenutku kada smo prošli, podiže ruku i škljoc. Ako nekada pročita ovaj tekst bilo bi mi drago da dobijem tu fotografiju, jer maltene fotografija sa kopna nemamo, osim onih na prevodnicama.

 

Propustili smo priliku da u Bezdano natočimo gorivo, rečeno nam je da ima pumpa blizu brodogradilišta, i mislim da sam prolazi pešaka pored nje, al nekako nam ta mirnoća vode ulila popriličnu dozu lenjosti i jednostavno nas je mrzelo. Samo smo plovili i uživali u plovidbi. Ovaj put smo planirali da stignemo do pontonskog mosta u radno vreme. Spremili smo i poklon, dogovorili se da ćemo se javiti kada krenemo, al eto malo nas je mrzelo, malo nam je bilo i lepo to otvaranje pa zašto da ne prisustvujemo.

  Ali, ovde se sve zna, tako da se i naše kretanje znalo. Kada smo sa leve strane pristali ispred mosta, Adam je već završio verglanje jednog pontona. Izlazimo na ponton sa pivcem i poklonom i nešto priloga. Pomažemo i malo oko otvaranja, prolazimo... i plovimo jednu totalnu klasičnu plovidbu, bez nekih uzbuđenja, pravimo jedinu veću pauzu kraj somborskog štranda, opet ne posvetivši dovoljno pažnje ovome gradu. Sada je keptn Boban preuzeo ulogu kontakta sa prevodničarima, pa ih prolazimo i nešto brže, očito nije brbljivac kao ja. Deluje mi da to tako nema dovoljno draži, al šta da se radi. U večenjim časovima stižemo do potencijalno kritične srpskomiletićke prevodnice, i opet nam se zalomilo da bude kritična, ali si ipak na kraju sve super ispalo, noćili smo ispred prevodnice, veče je bilo prelepo. Malo uz analize plovidbe, malo neko uz sokiće a neko uz mnogo više Džonija Šetača, uživali smo na betonskom molu, naslonjenjeni onako opusteno na ogradu koja se tu zadesila... Hm, kako li sam samo ušao na lađu, pojma nemam, ali sve sam ostavio otvoreno, mogao je neko i lađu i mene da odnese ništa ja ne bih primetio.

Click to view full size image



DAN DEVETI

Srpski Miletić- Bačka Palanka

  U neko doba budi me neki zvuk, u prvi mah deluje mi kao brod, pada mi na pamet da nismo najbolje vezani ako krenu talasi koji na kanalu treba da budu dosta izraženiji. Već mi lete slike sređivanja i farbanja kroz glavu, brže-bolje izlećem napolje. Sve je mirno, zvuk je prestao, na kanalu dokle god pogled doseže nema nikakvog broda. Ali zato vrata prevodnice otvorena i upaljeno zeleno svetlo. Nema još ni sedam sati. Huh, Bobane ajde ustaj, daj da vidimo šta se događa. Sinoć nas ne puštaju, a sada otvaraju i bez pitanja. I sve je ok, uplovljavamo lagano, završavamo formalnosti, malo to i traje, prevodničar ne uspeva ni sam sebi, a kamoli nama da objasni ponašanje kolege. Sve prolazi u najboljem redu. Definitivno ovu prevodnicu treba ostaviti za završetak dana i planirati noćenje ispred ili iza, mislim da je tako bilo i na svim regatama Ilustrovane, mislim da se i ponavljam, al mi bili zamorčići pa sad ne mora još neko.

Click to view full size image

  Polako nam postaje plovidba kritična zbog sve manje decilitara pokretačkih energenata. Prolazimo triangl kod Karavukova, ne planiramo zadržavanje, iako je ovde za to zgodno, ima neki splav restoran, selo je veliko i blizu je, ipak za vučenje kanistera daleko, pa nastavljamo put Bogojeva i izlaska na Dunav. Malo smo lupali glavu da li još da ostanemo na kanalima i da plovimo kanalima do Novog Sada, ali keptn DorianGrax-a je ?eleo na Dunav. Eh da, na svim prevodnicama na kojima sam ja završavao papirologiju su samo pisali Dorian, al eto keptnBoban bi da bude negde napisano i puno ime njegovog broda, pa se i trudio oko toga, al cvrc, kumovaše mu. Dorian Gray postade Dorian Grax :)

  To što nema struje na prevodnici kod Bogojeva nas nije uopšte iznenadilo, samo onako gorko malo nasmejalo, a izraza osmeha je posle nestalo totalis, i kako smo plavih vratova čekali tu struju ne mogu da Vam opišem, al ajdemo redom.

Nadam se da previše ne davimž Jel da? Trudim se da bude korisno. Jel da, da je korisno?

  Pumpa baš i nije blizu prevodnici, definitivno smo trebali natočimo gorivo u Bezdanu, al eto kad već nema struje bar ima dobrih ljudi i prevodničar se ponudio da poveze keptnBobana. Radosna vest, a ja bih za to vreme mogao malo da sredim lađe, izlazimo na Dunav, brod je potonuo jer šibica nije bila na svom mestu je staro nautičko pravilo, a sa velikom rekom se ne treba šaliti. Vrućina je, usporeno i lenjo kao što je lenja neka debela mačketina koja celog života samo dembeliše sređujem šta mi se dalo srediti, šta me nije mrzelo, kad eto ti crvenih kola, keptn vidim užurbano izlazi, maše mi da dođem da pomognem. Ajd, u godinama je, u redu je da pomognem, mada nesto se ne sećam da mu je ikada trebala pomoć oko dva kanistera, al nekako deluje mi da mu treba pomoć, pa šta ja sad tu ima da razmišljam, na noge lagane pa uz stepenice pa do njih gore. Upoznajem se sa prevodničarem, baš prijatan čovek, al još ne kapiram ozbiljnost situacije. A situacija je bila krajnje dramatična, priča čovek svoju životnu priču koja je očito počela na putu do pumpe, a traje li traje, i kraj se ne vidi, a čovek baš želi u puno toga da nas uputi iz svog bogatog života. Ah, ajd mi fini, pa da saslušamo, sve ima kraj pa i priča, ali...

 Posle nekog vremena dolazak struje deluje kao spas, ali taj spas je sada svetlosnim godinama daleko... u nekom trenutku prolazi i par predstavnika pogranične policije, kapiraju očito jako dobro u kakvoj smo bezizlaznoj situaciji, definitivno im je smešno, zasigurno srećni jer su se bar ovaj put izvukli. Ni danas mi nije jasno kako smo se izvukli, keptnBoban je negde morao pod hitno, ja točim gorivo, proveravam motore, kad eto ti našeg novog prijatelja. Polako me hvata panika, nema mi pomoći ni spasa, nemam gde, čovek zauzima poziciju na stepenicama, i počinje sa pitanjima o nautici. E fino, izgleda neće biti tako strašno, a doći će i ta struja. Al ne lezi vraže, pitanja su samo bila predigra, a onda su opet krenuli monolozi, s vremena na vreme potkrepljeni proverom moje budnosti, pažljivosti... uh sreće moje kad sam video da je zasijao semafor za ulazak u prevodnicu. Ali to izgleda nije bio kraj muka, dolazak struje ipak nije bio naš spas. Prilazi nam predstavnik pogranične policije, pokazuje na Dorian Gray-a i kaže da mu je jedan takav pre par sati prekinuo pecanje, i baš je čekao kad će da dođe. Ne znam kakve je muke spremio, ali kaže da je taj bio sam, a ovde su dva, tako da to nije taj. S obzirom kolko se plovi kanalima nema teorije da to nismo bili mi, al eto, izvukli se. Mada nije mi jasno i šta je mogao da očekuje. Skoro sve vreme plovidbe kanalima nismo prešli 10-12km na sat. Plovili smo jako savesno, i pazili da to parče prirode ne oštetimo ni malo. Eh, daj stavi nam lisice, spakuj nas u najdublju tamnicu, samo da se spasimo... Više se ni ne sećam kako smo prošli prevodnicu, definitivno sipati gorivo u Bezdanu, ponavljam se, znam, al definitivno sipati gorivo u Bezdanu, na pristojnoj udaljenosti ispred prevodnice se zaustaviti ako nema struje, pa kad dođe juriš na prevodnicu.

Click to view full size image


  Eto nas na lepom plavom Dunavu, nekako mi žao što smo napustili kanale, baš su me očarali. Šale više nema, vreme je za ozbiljno. Vreme za plovidbu nam i nije neko, držimo se leve strane plovnog puta. Dalj, Borovo Selo, Borovo, Vukovar, ušće Vuke, polako se smenjuju sa naše desne strane. Eh, kako bih rado uplovio u tu malu rečicu i plovio do sela gde sam godinama letovao, kada je to bilo popularno da se na leto ide kod babe i dede na selo, gde sam i neke prve godine detinjstva proveo. Tada su mi pričali da se ta rečica uliva u Dunav. Bilo mi je tako nešto neverovatno, smatrao sam je vrednijom zbog toga, mastao da jednog dana doplovim, ali eto jedno od maštanja koje još nije ostvareno. Jednog dana kad bude, neće ni biti nekog smisla.

  U daljini most, desno je Erdut, a levo mirna luka za taj dan, Bačkopalanačka Tikvara, poznata nekada i kao Kertes Varoš. Lagano uplovljavamo, rekli bi da se nedostatak Bracike itekako primećuje u ovoj ljupkoj varošici, bar kad je ovaj deo sa vode u pitanju. Uvek mi, kada uplovim u ovaj rukavac dunava, prolaze kroz glavu scene sa prve regate Ilustrovane i kako smo bili dočekani. O tome sam već pisao.

Click to view full size image

  Ovde noćimo, mirno je, ljudi su prijatni, nautičari su definitivno dobrodošli.


DAN DESETI

BAČKA PALANKA – NOVI SAD

  Sam centar mesta je udaljen od Tikvare, ali nije ništa strašno, osim ako se natovarite kao magare, kao što sam se ja ujutro natovario. Ali šta da se radi, pijaca povoljna, a ponestalo i vode, pa imamo i još gostiju, pa da ostavimo utisak, pa tako, treba ovo treba ono, a treba i magarence. Magarenca nema, možda je mogao taksi, ima ih, al eto... a ovako će se poseta duže pamtiti.

Click to view full size image


  Isplovljavamo, na izlaski iz rukavca, sa leve strane se nalazi plaža, gotivno za malo se brčnuti, malo i oribati ladje, sledeća destinacija je Novi Sad, treba i fino izgledati, ostaviti i neki pozitivan utisak. Plovidba do Novog Sada je čisto rutinska, ali treba paziti. Veliki brodovi plove Dunavom, pogled iza obavezan. Pred Novim Sadom je standardna gužva, nešto kao u Beogradu na Savi. Vrhunac plovidbe većine naših nautičara. Kakav je smisao imati gliser od više desetina hiljada evrića kada Vas niko ne vidi. Ali to nije tema ove priče.

  U nekom trenutku uočavamo plažu na desnoj obali, a na plaži i neke ljude kako mašu. Hm, reda radi uzimam dvogled, i dobro je što sam to uradio, jer to je Ladjoni sa svojom posadom. Planirali smo ih za veče, ali eto oni isplovili, ma i zvali nas, ali nismo čuli. Genijalci, ma čovek se na reci opusti i samo ćušne negde tu mobilnu napravu koja je kontakt sa civilizacijom. Promena smera, plovimo ka plaži, lagano nasukivanje na pesak, sidrimo se tako što smo bacili sidro na obalu i ovlaš zategli. Sleduje kritika, kako možemo da prođemo takvu plažu. A u pravu je, al eto to je njihova teritorija, ne poznajemo je baš najbolje. Ali trudimo se, ponovo ćemo mi ovuda,  sledeći put je nećemo proći. Sleduje jedna uhodana klasika druženja, dodaje se par lezaljki, orobljavaju se frižideri, malo alkohola, malo bezalkohola, malo dinje, malo ovog, malo onog...  naravno kupanjac je obavezan. Dolazi i svim nautičarima poznati Vlada iz Futoga. Čovek koji je motorima opremio gomilu ladja koje plove ovim našim krajevima. Koji ih korektno i servisira, uz to i sredjuje ladje, a ima i svoju proizvodnju čamaca. Da smo se dogovarali ovako se ne bi skupili. Ok fino, neko će i da peca dok zalazi sunce. Nama tako nešto ne pada na pamet, ionako znamo šta ćemo upecati, to je opšte poznato. Jedno veliko ništa. Zato mi lepo, brm-brm, i pravac Ribarac. A tamo gužva totalna, samo što čemci ne stoje jedan na drugom, jedva uspevamo da pronađemo neko parče obale da se vežemo, bacamo i sidro pozadi, mirnijeg spavanja radi. Potrebno nam je da budemo uz obalu zbog novosadskih prijatelja koji su se najavili, u stvari to uveče je i bilo planirano, ono viđanje na plaži je bilo iznenadjenje. Dolazi nam i novi Mop. Opet ćemo piti pravu kafu, nećemo prati sudove... pa fino. Lepota zvana divota...

Click to view full size image

  To veče smo testirali koliko jedna ladja može da izdrži ljudi na njoj. Organizovali smo i projekciju fotografija sa poslednjeg planinarenja po Kavkazu, fotke sa uspona na najviši vrh Evrope, Mt. Elbrus.* Pa moram priznati lepo je tako u šorcu i majici gledati fotke sa večitog snega i leda, a nastale pre jedva malo više od mesec dana. Pa i to je bilo neko letovanje, samo u zaledjenom šatoru, zavejani u snegu i sl.

Loading...
Loading...