PLOVIDBA PANONSKIM MOREM

Indeks članaka

25.08.2008 DAN ŠESTI – ponedeljak

 panmore0640.jpg    panmore1100.jpg    panmore1220.jpg

  Keptn Boban je oduvek bio veliki pecaroš, ali očito ja loše utičem na njega i na zajedničkim plovidbama nikada ništa sem kedera upecao nije. A poneo je naravno sve što je trebalo, naravno da smo se tukli sa crvićima i glistama po čamcu, a kad sam tog jutra odlučio da pecam, od cvrića su ostale samo larve, i dva tri sparušena poluživa, kojima je sledovalo jutarnje kupanje. Gliste su završile neslavno svoju istoriju pretovrivši se u čudnu bezobličnu, kašastu i nadasve smrdljivu masu. 

  U najvećoj tišini rasklapam pecaljku, trudeći da se ne iznerviram kad se zakači udica za crevo motora, pa za tendu, pa se sklopi štap, pa plovak krene da zeza. Ma moje slonce-tonce kapitalac od ribeSve sam to stoički podneo, dok je naravno Ivana navijala i za crviće i za ribe, eh čemu služi mali do palube, pitam se, pitam. Valjda sam bar kafu dobio, bilo bi lepo da jesam. A izgleda je bilo nekih nemani u toj vodi, videlo se to po crvićima kada ih uzvadim, grickalo ih je nešto. Naravno da sam ih koristio do poslednjeg molekula i da sam pored svega stavio sa velikom nadom i poslednjeg, trećeg, možda najneuglednijeg. Naravno nada umire poslednja, trud se isplatio, i ceo plovak tone, kontra prilagođena situaciji je usledila, bila je to nadljudska borba uz navijanje: -Zamaraj je, zamaraj! Posle višesekundne agonije riba je izvađena, srećni pecaroš je uslikan sa dotičnom, a onda je naravno totalno sportski vraćena u vodu... Bila je to takozvana Bela i bila je veća od dlana, ma kapitalac totalis. Zato smo je i vratili. Niste valjda pomislili ono što su i moji sapatnici pomislili kako se greškom upecala i kako je uopšte čudo da se upecala i da više ni jedna zasigurno neće, a da je ova suviše mala i za jednog, a kamoli za troje. Svašta od Vas. Pa vidite na slikama kolka je valjda...

 A ko ribu u vodu vraća, za doručak sprema prženice. I bile su super, i plovili smo srećno i veselo, i takvi došli do Kucure, a tu je valjalo opet šlajzovati. Kucura, na rusinskom Kocur, naseljena naravno pretežno Rusinima, ima prevodnicu maltene u samom mestu. Vodi i put preko nje, tutnje traktori, a prevodničar vadi neke papire sa rečima: -Toliko često prolazite ovuda da moram u uputstvo pogledati. Ovo je bilo dvadeset treće prevođenje u ovoj godini. Zamolio sam čoveka za sliku, a on uzima majicu njihovo kulturnoumetničkog društva, da se slika sa njom, pa dobro zašto da ne. Kocur 2002. 

 A dok se mi tako družimo, završavamo papirološko finansijske formalnosti, pred Ivaninim i Bobanovim očima odvijala se prava životna drama. Naime gujavac je ćapio ribu i trudi se da je naravno pojede. Za neverovati je koliku ribu jedna rečna zmija može da proguta. životna drama je završena po ko zna koji put nepovoljno za ribu. A moram priznati da smo na ovoj plovidbi videli dosta tih rečnih zmija, verovatno nemaju prirodnih neprijatelja pa su se namnožile. Dodira fizičkog sa njima nismo imali, slobodno smo se kupali, ali ipak nekako nije prijatno videti ih.

  panmore0700.jpg  panmore0710.jpg  panmore0760.jpg
  Prolazak je sada već bio čista rutina, totalno smo se oslobodili, one tenzije sa početka je nestalo, svaki prolazak je bio prijatno poznanstvo, i veselo tutnjimo ka sledećoj.

  Ali svako žito kukolja ima. Tjah, zar baš i ovo. Bila je to prva prevodnica gde nije bilo dežurnog prevodničara, a ispred prevodnice, dvoje ljudi peca. Vreme je oko 18h, gotovo smo sigurni da smo zakasnili da je prevodničar otišao kući, da ćemo noćiti tu. Nismo baš srećni, ali u povratku smo baš tako uradili, a i ubuduće ćemo. O detaljima zašto je ovo ispao kukolj u žitu u ovom tekstu ne bih. Došao je čovek, i pustio nas. Jedino ovde nam nije dozvoljeno fotografisanje.

Click to view full size image

   Relativno brzo smo i završili plovidbu za taj dan, ostala nam je još samo jedna prepreka na putu do najlepšeg dela vodotokova stvorenih ljudskom rukom. Za nju je bilo kasno, a ima i sutra dana.


26.08.2009 DAN SEDMI

VREME JE ZA ŠLAG KREM

  A dan je bio samo takav. Sve je već uigrano, jedan razvezuje, drugi pali motore, MOP sprema kaficu koju pijuckamo u toku plovidbe. Gledamo koliko još kilometara do prevodnice, pomalo strepimo šta nas tamo čeka. U ovom delu kanali nisu ništa posebno, relativno su jednolični. Mada nama lepo, ne bunimo se. Ukazuje se i prevodnica, uh, šta li će sad biti. Ostavljam Ivanu i Bobana i lagano krećem ka prevodnici. A prevodničar (Anton) baš stavio kafu, i eto baš nestalo struje, a MOP i Keptn se baš načekali, čini mi se.

  Kada pristanete uz mol prevodnice i kada se popnete gore, shvatite da ste došli u jedan drugi svet. Ma znali smo mi da su somborske devojke lepe, da je Sombor lep grad, ali ovde je sve lepo, a vrata tog lepog sveta, sa vode gledano, počinju baš ovom prevodnicom. Možda je bolje da ne trošim reči na opisivanje, nešto se na slikama vidi, a plovićete, pa ćete i doživeti. U ovoj prevodnici je izuzetna visinska razlika, najveća u celom DTD sistemu. Nije mi samo jasno šta se dogodilo, i kako to da sam odjednom ja za kormilom, Ivana sa čakljom u ruci na pramcu, a Boban nam se kezi odozgo, valjda je to bilo slikanja radi, ili dugo nije bilo struje, ko će ga znati. U prevodnici trave kolko voliš i ne voliš i uplovljavanje je bilo vrlo čudno, pokušaj pristajanja uz levu stranu bazena je rezultovao vrlo lepim kretanjem ka desnoj. Pa da baš sam to u stvari i hteo, kad malo bolje razmislim. Anton je maksimalno pustio vodu, da bi nam bilo atraktivnije, kaže voda ulazi u prevodnicu u donjem delu vrata i maltene po dnu ide do drugih vrata od koja se odbija, i mi koji smo u sredini skoro da to ne možemo osetiti. Pa jes verovatno je to tako, ali ima i trave pa ona malo pravi zbrku, pa se na momente jedva držimo, ali da je bilo atraktivno jeste, da je voda ključala na ulazu jeste. Ma ispalo je sve super, lepo smo se i islikali sa čovekom, ponadali se da će biti i u povratku, upakovali se na lađe, odahnuli od svega od čega se razložno i bezrazložno dalo odahnuti i zapućkali lagano put Sombor varoši. Najlepša prevodnica, najpozitivniji prevodničar, ostaju iza nas.

Click to view full size image


  Na triangli levo, i eto ga raj, i mi deo toga raja. Da li su nam laste koje su letele ispred nas poželele dobrodošlicu, da li je to bila roda, jato patki, ne znam. Da li nam je neko uopšte poželeo dobrodošlicu. Mi smo bili veseli i srećni i činilo nam se da je sve oko nas u tom raspoloženju. Udobno zavaljeni na kabinama naših belih lađa smo posmatrali prizor ispred nas.

  Stoji roda na drvetu sa strane, uzleće i leti jedno pedesetak metara i opet zauzima poziciju lovca, pa kad priđemo opet izleti, pa sledećih pedesetak metara, pa stane, i sve tako. Brodovi teraju ribu ispred sebe, ali ili nema ribe ili smo mi mali brod, ili mnogo dobro teramo, tek dotična ptica uzleće i leti baš daleko, jedva je vidimo. Ali opet mršav ulov, preciznije nikakav, pa odustaje od nas. Laste godinam već ne viđam u Beogradu, nema ih više ni na periferiji, suviše smo prljavi za njih. A ovde laste lete ispred Vas, pa se bućnu u vodu s vremena ne vreme, ah kakav prizor. Patkice su naravno tu, ima nekoliko modela, nisu samotnjaci kao čaplje i rode, ali lete u manjim grupama u odnosu na laste. Dosta smo ih videli. Iako su ovi krajevi jako lepi, čovek ih je zapostavio, a gde nema čoveka priroda cveta. Definitivno je bilo lepo posmatrati ovaj zasigurno savršeni eko sistem. Dosta sam se dvoumio da li da postavljam slike sa ove plovidbe, da li da pišem o ovome, strah me je da će neki pogrešni i izopačeni ljudi krenuti u ove krajeve, oštetiti ili pak uništiti tu lepotu. Eto tekst je tu, slike su odavno u galeriji, da li sam pogrešio vreme će pokazati, a iskreno se nadam da nisam.

Click to view full size image

  Ukazuje se i most, znak da je Sombor tu. Prolazimo lagano dotični, još par minuta plovidbe i sleduje vezivanje na štrandu. Nekada, pričali mi stari regataši voda je bila toliko čista da se sve providilo. Pričali su to za vreme 24. regate, kada je bila totalno crna. Sada je opet čista, bistra, možete da lezite na betonskom molu koji razdvaja kanal od štranda, da posmatrate ribice kako plivaju, kako se hrane, kako kidaju algice sa listova podvodnog bilja. Štrand je poprilično pust, samo par plivača, trave u bazenu ima, nije mi jasno zašto to neko ne čisti. Ovo je zasigurno mesto gde treba napraviti pauzu i noćiti, posetiti malo grad, popiti piće u restoranu štranda, jutarnju kaficu dok posmatrate svoju lađu koja vas je bezbrižno dovela dovde. Pa sve ponosno gledate odozgo, pa neka toplina oko srca, prosto Vam lepo, pa malo-malo napravite neku fotkicu, pa panoramu, pa srknete malo pićulenca. Ah taj teški nautički život.

Click to view full size image

  S obzirom da nam je MOP potrošio slobodne dane, da mora nazad u udruženi rad, a da bi bilo šteta da kad je već toliko plovila i sapatila se sa nama, da ne vidi i najlepši deo. Prevoz iz Bezdana postoji, ali treba proći pontonski most, a šta ako ga ne prođemo, ako noćimo u Bačkom Monoštoru. Mislim da nas je već dovoljno prikupljene pozitivne energije pratilo, da možemo slobodno pokušati. Keptn Boban je napravio kratku posetu gradu, posetio svoju kasarnu, služio je nekada vojsku u Somboru, i čim se ponovo ukrcao nastavili smo plovidbu.

Click to view full size image


  Broj mobilnog čoveka koji se zove Adam, koji je dugogodišnji rekoplovac, a sada otvara pontonski most smo dobili na prevodnici u Somboru. Pozvali smo čoveka, lepo objasnili, ali i on nama lepo objasni da mu je prošlo radno vreme, da ima obeveza, da treba kod dece, pa ajd nagovaraj, pa moli, pa videće, da mu se javimo kad budemo na pola sata od mosta. A podrazumevalo se nekako i da se odužimo, obećali smo i to. Sami nismo znali kolko to oduženje treba da bude, posebno kada nas je pitao da li su to jahte. Ovu brigu na regatama Ilustrovane nismo imali, samo smo plovili, a drugi su lupali glavu oko toga. Uredno smo se javljali dokle smo stigli, i poslednji put kada smo prošli most sa druge strane sela.

Click to view full size image

   Pontonski most je ispred nas, stajemo sa desne strane i izlazimo. Grupica meštana je tu, dolazi čocek na biciklu, Adam. Sada je već druga priča, upoznavanje, prijatan razgovor, definitivno smo im interesantni. Kažu da postoje tri ovakva mosta na celom DTD sistemu. Sistem je totalno manuelni, sistemom zupčanika se spuštaju pontoni i na taj način se izdiže taj deo mosta. Potom samo izguraju most i prođete. S obzirom da je bio smiraj dana, fotografije prolaska su ispale jako lepo, boje tople. Pakujemo se lagano, pitamo kako da se odužima, odgovor je kako god želimo. Krajnje skromno i pošteno. Plovimo opet, sada nam sleduje prolazak kroz močvaru. Negde sam čuo da je to jedinstveno rešenje, da eto kanal za navodnjavanje prolazi kroz močvaru. Pa dobro, nekada je to korišćeno za plovidbu, ima smisla. Plovidba kroz trsku, lokvanje, ponekad se neki manji vodeni put odvaja desno, možda bi se tamo dalo i nešto upecati.

Click to view full size image


  Plovimo ispod Češkog mosta, kroz neku rotacionu ustavu koja naravno ne radi, ali meni je jako simpatična, ukazuje nam se Bezdan, fantastično mestašce, rekao bih nešto uređenije nego prošli put. A tada je bilo sve pod konac. Kroz glavu mi prolazi sećanje na prvu plovidbu, na devojčicu koja je trčala malim molom i mahala nam. Slikao sam je tada, 9 godina je prošlo, sada je nema, odrasla je, možda ne zna da prolazimo. Posmatraju nas ljudi sa obala, divimo im se kako umeju da drže sve tako uredno.

  Prolazimo i pored Bezdanskog brodogradilišta, deluje gotovo pusto, ali ipak i dalje radi, kako, šta, koliko, kome, to ne znamo, zasigurno ne kao nekada, a i zašto da remete ovakav raj. Kanal se polako pretvara u jezerce, i mi elegantno pristajemo pored čarde Kod Srećka. Raj se zove Šebeš Fok. Vezujemo se krajnje nespretno, malo je i nezgodno, oko drveta, uz neki trulo klimavi ponton (gosn Srećko renoviraj ponton i napravi malo vezova), ali ovde je sve mirno. Šebeš fok je zasigurno jedno od najlepših vikend naselja koja možete videti, ljudi malo i sebično čuvaj ovaj svoj kutak raja. Mi smo ga davno otkrili na regatama Ilustrovane, a sada ga otkrivamo i onima koji za taj deo sveta nisu znali. Veče smo iskoristili da prošetamo, vikendice deluje maltene napusteno, kao da nikoga nema. Samo u jednoj mladje društvo, muzika, zezanje, dolazi se odlazi, žurka možda, ne znam, nisu nas pozvali. Šetali smo dokle se može, posle taj put izmedju kanala i vikendica izlazi na nekakv magistralni put, i jako blizu je i druga prevodnica čuvenog projektnog biroa. Možda je interesantno i posetiti je uvece, videti kakav je pogled preko Dunava ka Batini. Saznaćemo nekom drugom prilikom.

Click to view full size image

  E sad da smo lepo na vreme lepo krenuli, ovde bi ostali par dana, ne bi toliko jurcali, stalno plovili, mada sve je bilo jako lepo, da nije ovog teksta ne bi ni bilo, a ja se raskljuco samo tako. Noć u Šebeš foku... ehhh... ma lepo je, čuvenu čardu nismo ni posetili, ni na kaficu ili pivo da svratimo. A ne kaže se džabe: -Pun ko brod! Bili smo dobri i prema malom od palube, videla je najlepše naše kanale, stigla do kraja našeg puta, zasigurno doživela nešto čega će se trajno sećati. Realno gledano, jako malo ljudi je doživelo ove krajeve sa vode, a nekako sada su bili najlepši. Ili, bili smo u pravo vreme na pravom mestu.

Loading...
Loading...