panmore0180.jpg   panmore0320.jpg   panmore0410.jpg

  Posle fenomenalne večeri i noći došao je dan kada trebamo da budemo i dobri domaćini... Sve smo lepo sredili, uredili, ljubaznošću domaćice marine obezbedili stolice i sto, sveže baterije za specijalitet kuće... i tako uživali u jutarnjoj kafici, koja je gle čuda, bila sasvim fina, čak smo tražili još jednu oduševljeni snalaženjem malog od palube, kad gosti javljaju da upravo tamane neki burek i da uskoro dolaze... a gosti ko gosti, vidi se da su iz grada, pa puna kola raznoraznih đakonija, pa samo vade li vade... hm, nek se nadje, našlo se tu mesta i za dva roštilja, sportske rekvizite, hrane i pića u enormnim količinama... pa krenuli ljudi na izlet, i da nas malo nahrane, zasigurno zabrinuti sta mi to uopšte tamo na toj vodi imamo za klopu.... znaju oni kakve su naše šanse da nešto upecamo, a i to što upecamo vratimo... pa da ne ostanu bez prijatelja... trebaće im... i tako odjednom nas je sedmoro, a neki prvi put, pa se snalaze ko slonče na ringišpilu.

  panmore0190.jpg  panmore0200.jpg  panmore0230.jpg  panmore0250.jpg

  Eh, kako god, za nesićfrape nisu zaboravili, rekao bih da su neki potegli iz Beograda zbog dotičnog, pa ajd sad mućkaj i snalazi se sa svim potrebnim pored četri slončeta. Izraz lica je ukazivao da je ipak vredelo. živeli.... srrrkkk

 panmore0210.jpg  panmore0260.jpg  panmore0270.jpg  panmore0280.jpg

  A onda je usledila klasika, onako kako se standardno provodi dan na reci. žene spremaju salatu, muskarci se pate sa rostiljom, rostiljanjem. Svi aperitivišu, pa onda krkanlišu, pa brekću uz ladno pivce... Suvišno je da pomenem da žene napraviše salatu u vanglici koju koristimo za pranje čamca, da smo malo kalorija ipak ubijali badmingtonom, mada realnije je reći da smo ubijali sebe, suvišno je reći da je kucov dobio svoj deo.... i tako, ma kažem klasika...

 panmore0290.jpg  panmore0310.jpg  panmore0320.jpg  panmore0340.jpg

 A uveče koncert Zdravka Čolića, eh, kad sam bio mali deca šta bih dao za tako nešto. Bina na samoj obali, imali smo ideju da isplovimo i da sa tise posmatramo koncert, mislim da bi to bilo i atraktivno, al eto neko čikama u plavom rekao da baš to i te sa takvom idejom spreče, tako da smo ostali tu gde smo, sve se fino čulo, malo smo i prosetali do bine, al onako sa strane, bilo je simpatično gledati čikicu u belom odelu kako trčkara po bini i peva. Počinje i pravi letnji pljusak, sve je onako kako treba, daje dodatnu draž događanjima. Ma nekako, mislim da je sve to bilo fino, uvek je u tim varošicama poseban šmek življenja, i treba to doživeti, volimo mi to, i ako do sada niste otkrili, probajte Velikogospojinske dane u Novom Bečeju, naravno obavezno posetite i Bečej, kupajte se u Tisi izmedju ove dve varoši, uživajte u prirodi, a onda lagano u kanale.

  Eh, bilo je baš eh, volimo mi goste, al nekako odahnušmo kad smo im odmahivali i odmahali, nestade umora sa lica, ma prosto živnušmo, a kišica paducka po kabini, ima li lepšeg zvuka... uživanjac zvani spavanjac


24.08.2008 DAN PETI – nedelja

  Ovo polako počinje da liči na Dnevnik Ane Frank, a baš ti dnevnik formu sam želeo da izbegnem. Namera mi je bila da tekst bude što korisniji, dosta se očekuje, a eto ja razvlačim li razvlačim... A i to jutro smo se razvlačili, a lepo je razvlačiti se kad je takvo vreme, a kiša ko da ne namerava da prestane. A kad pada kiša a želite da isplovite, a tu ste gde ste, a najčešće je nekako tako, e pa neko mora i da malo pokisne i da se ublatnjavi, pa da ima blatnjave patike i palubu.... tjah.... zašto baš ja... al podne je, daj da plovimo, hajdemo lagano, razvezuj, odvezuj, pakuj, pali motore, uputi još neki pogled ka gradu koji ti je bio domaćin i teraj.

Ponovo plovimo

 Na kanalima DTD-a postoje dve prevodnice koje se zovu Ajfelove, koliko tu ima stvarno dela čuvenog projektnog biroa ne znam, ali eto lepo je verovati u to. Planiramo da obiđemo obe. Eh kakav bi to doživljaj bio, proći ove prevodnice kako se to nekada radilo, ali uvek su naši vodeći i odgovorni imali sluha za turizam i turističke atrakcije, pa eto nam, zvrji i propada ovako nešto. Navodno je planirano sređivanje. Videćemo...

  The image “http://www.beogradac.com/galerija/albums/userpics/normal_panmore0410.jpg” cannot be displayed, because it contains errors.

  Ovu staru prevodnicu obilazimo prvo sa strane Tise, nije bilo baš namerno, naime omašili smo onu koja radi i koja se zove Nova Bečejska prevodnica, ali dobro je došlo fotografisanja radi. Potom malo nizvodno, pa u rukavac, pa kroz prevodnicu. Vezali smo se sa desne strane, što i nije bio baš najbolji potez, jer je objekat koji treba posetiti sa leve, pa ili ajd okolo ili preko nekih rotacionih vrata, onako malo zaobljenih žongliraj, a voda i sa jedne i druge strane, pa sve razmišljam šta ću sve pokvasiti i dovesti u stanje neupotrebljivog ako upadnem. Ohrabrio me komentar prevodničara da i oni tuda prelaze. Pa dobro onda, ako oni mogu, pa mogu i ja. Ne upitah samo koji je procenat upadanja u vodu u odnosu na prelaske. Preporučio nam je da posetimo i znatno čuveniju Ajfelovu prevodnicu, kaže na prvom trianglu skrenemo desno i tu je blizu. Ok, poslušali smo naravno, vredelo je. Uplovili smo i u sam bazen prevodnice, sve je od cigala, nema betona, metalna konstrukcija za koju kažu da ju je sam Gusav Ajfel projektovao. Gledamo velike osovine koje liče na osovine železničkih vagona, a koji drže vrata i oslanjaju se na metalnu konstrukciju, zamišljamo da je tu neka parnjača nekada radila i otvarala-zatvarala kapije. Hm, pa dobro, bili smo u zabludi, prevodnica je imala hidrocentralu jednosmerne struje, a ta struja je služila za pokretanje eletromotora. Napredno, nema šta. Sada paukovi pletu mreže, oni je koriste, prijatno paukovi, čovek je otišao...

The image “http://www.beogradac.com/galerija/albums/userpics/normal_panmore0500.jpg” cannot be displayed, because it contains errors. 

    Pokušavamo da zamislimo kako je to nekada izgledalo, parobrode ili kakve već brode kako šlajzuju ovuda, čekaju da se otvore vrata, ulaze, zatvaraju se vrata iza, menja se nivo vode, otvaraju se vrata ispred, moćne parne mašine dodaju paru, pišti sirena u znak pozdrava, lagano talasaju vode, plove....

  I mi plovimo, kao nekada oni. Sada je to kanal Bečej-Bogojevo. U ovom prvom delu širok je kao neko jezero, recimo kao Beogradska Ada Ciganlija, samo što je voda čista i bistra, pogled prelep. Kupanjac obavezan, dubina 2,3 metra. Namerno poredim sa Adom, na kojoj stotine hiljada ljudi se brčka, gužvanjac totalis, buka, graja, voda sa primesama koječega, a najviše svačega. A ovde samo mi, voda ona prava, vodena, lagana muzikica sa čamca, prijatno pićulence. Na trenutke sam imao osećaj da ne smemo tu da budemo, da ćemo svojim prisustvom oštetiti tu prirodu, trudimo se da budemo što pažljiviji, da nam nešto ne padne u vodu, da zagadimo ovaj raj.

Click to view full size image


  Kanal se polako sužava, ukazuje se most na kome od neke regate stoji: - DOBRO DOŠLI - TEKIJA. Pored mosta malo uređene obale, neki ugostiteljski objekat, parče plaže rekao bih, ali ipak se ne zadržavamo. Imamo sve što nam treba, plovićemo dok nam prija, dok večera ne bude gotova, dok ne naiđemo na usamljeno drvo koje se nadvilo nad kanalom.

Loading...
Loading...