PANONSKO MORE 2

Indeks članaka

 

 

  21.07.2011.    Četvrtak

 

  Jedina značajka ovog dana je da smo prošli kroz poslednju prevodnicu na kanalu i ušli u Tisu.

img_4212

  Stigli smo nadomak Novog Bečeja. Usidrili se na obali preko puta Novog Bečeja, odakle smo imali lep pogled na ovo malo mesto, i potpuni mir.

img_4242

 

  22.07.2011.    Petak

 

  Ovde sam, konačno, pokazao svoje pecaroške veštine. Pao je bucov od  700gr. Na kedera. Riba po sistemu bolje išta nego ništa. A valjda će biti i neke kvalitetnije ribe. I naravno, ništa, ceo dan. Ni ja ni Okac. Išao sam u Novi Bečej da obnovim zalihe hrane i vode. Uzeo sam i nešto mamaca za pecanje (jedino nisam mogao da se setim zašto mi kupujemo te mamce – čemu to služi).

img_4250

img_4251

 

  Dan miran, lep, ne preterano topao, ali sunčano. Predveče smo isplovili sa idejom da se malo pomerimo uzvodno zbog noćenja. A noćenje...

 

 23.07.2011.    Subota

 

  E, noćenje je bilo doživljaj. Vetar, gromovi, talasi, kiša. U odnosu na nevreme koje doživite kod kuće, na vodi, intezitet pomnožite sa tri, a možda i sa više... I naravno, od spavanja ništa. Pred jutro se sve smirilo, ali je kiša i dalje pretila da nastavi da pada. I tu mi pomislimo da je neprijatnostima kraj. I grdno se prevarismo. Negde posle mesta Ada, na 109km toka Tise, u obali smo videli davljenika. Tužan i neprijatan prizor, ali i to je deo života. Odmah je Okac radio-stanicom pokušao da pozove rečnu policiju i Kapetaniju u Senti, ali avaj, nemaju radio-stanice, a kapetanija u Senti kao i da ne postoji. Sve je zatvoreno, zgrada oronula, liči na napuštenu. Tako, ako na svom plovilu imate radio-stanicu, nemojte očekivati da ćete moći da tražite asistenciju policije ili kapetanije.

img_4262

 

  I tako smo stigli u Sentu. Tu smo pristali uz „štek“ u marini. Vrlo ljubazni domaćini su nam dozvolili da tu prenoćimo. Okac je  otišao u policiju da prijavi davljenika.

 

 Dan je ponovo završen kišom i nevremenom. Sada je nevreme bilo još jače, a kiša je lila kao iz kabla celu noć.

 

 24.07.2011.    Nedelja

 

  Rutinska plovidba do Kanjiže, uz prijatno vreme. Nema kiše, nema vetra, a sunčano. U Kanjiži pristajemo kod kampa. Lepo sređen prostor sa sanitarnim čvorom, puno hlada, bazenom, restoranom, i sve radi. Planiramo da ovde ostanemo i sutra. Opet teram Okca da obiđe mesto u koje smo došli. Jedva ga naterah.

img_4276

 

  Pecamo. Klinci pored nas (ali BAŠ pored nas) ubiše šarana. Mi – ništa. Okac jednog maleckog smuđa i to je sve. Ko ono reče da ćemo jesti samo ono što upecamo (ja). Ma, da ja ne upecah juče u Senti dva pileća bataka i karabataka, sisali bi prste.

 

 Veče najavljuje pogoršanje vremena. I opet olujna noć. Rešili smo da sutra palimo nazad.

 

 25.07.2011.    Ponedeljak

 

  I zapalismo. Kiša, vetar, talasi. Pa se smenjuju, pa onda sastavi sve odjednom. I tako ceo dan. Kasno popodne stižemo u Novi Bečej. Okac otišao u nabavku (ja ga naterao da ide, ne bi li obišao i ovo mesto). Idemo dalje, pokušaćemo da danas prođemo kroz prevodnicu na Tisi, i ako uspemo, planiramo da nizvodno nađemo neko mesto da prenoćimo. A sutra do Slankamena i tu ćemo „ozbiljno“ da pecamo.

 

 Loše vreme. Uhvati me neka nostalgija. Hoću kući.

 

 I uhvatismo prevodnicu (jedino ova radi do 0-24h). Zaustavili smo se na 54. Km Tise da prenoćimo. Naravno, opet kiša, ali ovaj put bez vetra, bez talasa. A temperatura 14°C. Kao u frižideru.

img_4266a

 

 26.07.2011.    Utorak

 

  Jutro tmurno, povremeno kiša. A kako bi drugačije, pa jesam li ja na odmoru ili ne? No vreme je da se kreće. I zaplovismo mi dalje. Negde oko 44. Km nas je sustigao radni brod „Plov puta“ iz Titela. Brod je bio zajedno sa nama u Senti na šteku i tu smo se upoznali. Usporiše oni i pozvaše nas da se zakačimo za njih da nas vuku. Ićićemo brže, a i uštedećemo benzina. Takođe prija društvo dobrih ljudi. A Bane i Veljko i jesu dobri i čestiti ljudi.

img_4269

 

  Bilo je to interesantnih 30-ak kilometara do Titela. Bane i Veljko su nam objasnili sve u vezi broda, a ja sam čak i vozio brod 10 kilometara. Prvi put u životu. Pa eto i slike koja pokazuje kako ja „znalački“ vodim brod kroz „mutne i opasne“ vode Tise.Prostor u kome smo bili je skromno uređen, ali vrlo čist i uredan. Vidi se da Bane i Veljko vode računa o brodu.

img_4272

 

  U Titelu smo se rastali. Mi smo nastavili ka ušću Tise u Dunav gde ćemo da pecamo a i da spavamo. Upecali, naravno, nismo ništa, ali smo niz Dunav našli jako dobro mesto za spavanje. Dosta je za danas...

img_4161

 
 

 27.07.2011.    Sreda

 

 Danas smo malo plovili. Zaustavljamo se već kod Belegiške ade, na levoj obali, čvrsto rešeni da pecamo i upecamo. I opet ništa. Ceo dan smo proveli tu, i pošto je mesto zaklonjeno od glavnog toka malom adom, i prenoćili. Posle više kišnih i olujnih noći, konačno jedna mirna i tiha.

 

 28.07.2011.    Četvrtak

 

  Nastavljamo dalje, ali pošto Okac a i ja imamo neke obaveze, rešavamo da danas završimo naše putešestvije.  I tako, dan ranije krenuli, dva dana ranije završili putovanje.


 REZIME

 

  Već nekoliko godina sam planirao da krenem na ovaj put. Pošto sam prošao kanale u Bačkoj i bio vrlo zadovoljan, hteo sam, ovim putovanjem, da zaokružim plovidbu kanalima. To nikako ne znači da više neću ploviti kanalima. Ali svakako, oni mi više nisu prioritet. Treba obići Savu, možda ući u Drinu i Moravu. Videćemo. Možda ploviti Dunavom i proći kroz prevodnicu Đerdap. Kažu da je to pravi doživljaj. No da se vratim ovom putovanju.

 

  Planiranje puta je počelo još prošle jeseni. I ovaj put sam bio apsolutno rešen da oplovim ono što sam i zamislio davno ranije. Bilo je mogućih saputnika, od kojih je, na kraju ostao samo Okac. Vrlo mi je žao što je G-din Kordić (inače sjajan lik) imao nezodu 4 nedelje pre polaska i polomio nogu. Šteta, a tako je želeo tu plovidbu. No, ima dana... Da napomenem da nas je on pomno pratio, vrlo često zvao da se informiše gde smo i kako napredujemo. Takođe su nam dragocena bila njegova obaveštenja o vremenu i nevremenu koje se sprema. I ovo je još jedno iskustvo.

 

  Ako je to moguće, treba imati na „suvom“ nekoga ko bi bio logistička podrška putovanja. Na kraju, lepo je znati da neko brine o vama. 

 

  No, pored saveta koje ste dobili do sada od mene, postoji još nešto o čemu bih da napišem reč-dve.

 

  Prostor na svakom čamcu je mali i skučen, ma koliko čamac bio veliki. Na takvom prostoru ljudi su prinuđeni da budu u vrlo bliskom kontaktu sve vreme puta. Upravo to je glavni razlog zbog čega morate VRLO PAŽLJIVO da birate saputnike, da vam se ovakva putovanja ne pretvore u noćnu moru. Morate birati osobe čije društvo će vam goditi, koji neće oterećivati svojim žalopojkama i tužnom sudbinom. Naravno da i vi morate paziti da svojim ponašanjem ne opterećujete saputnike, jer u protivnom sve može da postane neprijatno.

 

  Ovo je jedan od razloga zbog kojih ja do sada nisam plovio sa nepoznatim ljudima i nikada nisam imao slučajne saputnike. Suviše je to veliki rizik. Pa čak i kada razmišljate o plovidbi sa poznatima, dobro izvagajte ko je prihvatljiv za takav poduhvat. I u takvim situacijama nema ljutnje. Prosto, ako vam neko ne odgovara, bolje je ne ići uopšte na plovidbu nego upropastiti i sebi i njemu odmor. Verujte mi na reč, ja sam to isprobao.

 

  I tako uz malo šale, malo više zbilje, opisasmo i ovu plovidbu.  Do neke nove plovidbe, nekih novih iskustava koja ću rado podeliti sa svim posetiocima ovog sajta želim vam mirnu vodu i puno lepih trenutaka na njoj.


 

Tekst: Boban Dekić

Fotografije: Boban Dekić i Milan Vlajković

Loading...
Loading...