ChEShKANjE POSLE S.L.A.G.-a

030_resize.jpg  Skoro da smo zaboravili na ovo ali, još u maju te davne 2009. godine nakon ture po Alpima, nismo žurili sa povratkom. Cedili su se poslednji dani viza i trebalo se nekako uglaviti u tih par dana na najbolji način. Danas ovo više nije važno jer su vize smaknute, ali tada je na to trebalo obratiti pažnju. Uglavnom, naši drugari iz Česke i saborci sa Alpa, Robert i Nenad, predložili su nam da odemo na sever, do grada Libereca, odakle ćemo provozati planinskim vencem Jizerske Hory, obići oblast Česki Raj, kao i baciti koji pogled na Česke dvorce u toj oblasti.
 Cela Češka je biciklistički trasirana. To nisu kao u Švajcarskoj staze namenjene isključivo biciklu, već samo poželjni pravci manje prometnim putevima, što je opet dobar posao. To ne znači da biciklističkih staza nema, ali one ne dominiraju kao u zemljama iz kojih smo se tada vratili. 

 Četri dana smo manje ili više uspešno sledili te table i pogađali mete do kojih su vodile, da bismo se petog vratili u Prag na čijim ulicama smo proveli sledećih 24h i onda onako poletni od umora doleteli Lastom u Beograd.   Ovo je malo podsećanje na to…


 U ranim jutarnjim časovima napuštamo Pardubice, malo ali jako lepo mestašce. Baš fino što je Robert "izabrao" ovo mesto za svoj gastarbajterski život jer teško da bi ikada ovde došli. I onako na početku ovog putopisa, koji će ipak biti više u slikama, da iskoristim da se još jednom zahvalim Nenadu oko angažovanja da bi se sve ovo realizovalo, i Robertu kao domaćinu, kod koga smo u više navrata svraćali tokom ove ture. Pa da krenem redom... Za sve nacionalne parkove u ovoj zemlji turističke karte, jako lepe i jako detaljne je moguće kupiti i u lokalnom hipermarketu. Tako da smo uz instant picu, fenomenalni čudni grubohmleti senf, ćeške sireve, hleb i još koješta kupili i kartu koja obradjuje deo koji planiramo da upoznamo.

 Gotovo u sve vozove u Češkoj je moguće smestiti bicikl, U nekima, kao na slici dole, postoje ovakva mesta pored vrata za ulazak u vagon, a u nekima predajete bicikl tetama koje su zadužene za kargo teret. Izgleda su svugde u Evropi vozovi vrlo kulturan i prijatan vid putovanja. Sasvim je normalno da ujutro krenete na izlet vozom, da za sat-dva stignete do destinacije koju ste želeli, uređenim / trasiranim stazama biciklirate ili planinarite i nekim večernjim vozom se vratite. Ako želite da izlet potraje ceo vikend tu je veliki broj jako prijatnih i ne skupih pansiona. 

00.jpg01_Liberec.jpg

  Liberec, naša prva destinacija. Lagana vožnjica po gradu, upoznavanje arhitekture i neke lokalne kloparnice. Bicikl je jako praktično sredstvo za brzi obilazak grada, u šta smo se po ko zna koji put uverili.

 
02_Liberec.jpg
 
03_Liberec.jpg
 
 

 Izuzetno prijatna arhitektura, lepo uređen glavni trg... fino, ali hajdemo mi u planine. Prvo su nam na putu Jizerske Hory. Naziv je od reke Jizera koja je jednim delom prirodna granica sa Poljskom.

04_ka jezerskim planinama.jpg
 
 Ah taj svet koji neguje sport... izuzetno često nailazimo i na ovakve table, na putokaze, negde imaju i dve varijante, zimsku i letnju. Naime sve ove staze koje smo biciklirali, zimi su namenjene skijaškom trčanju (Langlauf)
05_jezerske_planine.jpg
 

 Iako ova zemlja nema neke velike vrhove, izuzetno je brdovita, i da se sa recimo 300mnv popnete na 1000mnv savladaćete često i visinsku razliku od preko 2000m. Non stop je neko goredoliranje...

06_jezerske_planine.jpg
 
07_jezerske_planine.jpg

 Staza se sužava, i tamo negde u daljini je vrh Jizera (1122m). Bicikle krijemo u neko žbunje, kamufliramo se u planinare, i penjemo najviši vrh češkog dela masiva Jizerske Hory. Pored samog vrha smo zatekli i planinarski dom, i bio je domaćin unutra, ali za neko posećivanje i druženje nismo imali vremena...

 I eto nas kako uspešno poziramo, pravimo fotkice okoline za sećanje....

 
08_jezerske_planine.jpg
 
09_jezerske_planine.jpg
 
10_jezerske_planine.jpg

 Posle Alpa stvarno ne možemo da kažemo da smo bili nešto impresionirani ovim prizorima, ali sada kada je prošlo dovoljno vremena, shvatamo da su ovi krajevi itekako bili vredni naše posete.  E sad iako je ovo jedna vrlo uređena zemlja, javlja nam se problem smeštaja. Naravno da smo planirali da što je moguće više kampujemo na divljaka, gde nađemo zgodno mesto. Pansiona ima, ali treba najaviti ranije, ili su puni, ili su domaćini otišli kući.  Uveliko je pao mrak kada smo našli jedno skrovito mesto u nekom parkiću, odmah iza spomenika nekim borcima toga kraja, ispod jelke, a pored potoka.... 

 

 
 
 

 Koliko smo na takvoj lokaciji bili poželjni gosti nismo znali, pa je tog jutra počela jedna od najranijih vožnji na turi. Nije nam smetalo, i lepo nam je išlo, a onda je kišica odlučila da to sve prekine. Eh kišica, daleko je to bilo od kišice, pljusak koji nije imao nameru da prestane. Eto suđeno nam je i da upoznamo mesto Polubnu i da tu provedemo više vremena nego što smo želeli. 

dan2_01_resize.jpg
 
dan2_02_resize.jpg

 Pronalazimo jedan fin pansion, vlasnica Dana Slaninova (bilo je lako zapamtiti prezime) nam daje čak četvorokrevetnu sobu. Sve je u drvetu, onako prijatna domaća atmosfera, vidi se da je akcenat na tradicionalnosti, ali to nam bas i odgovara. Da malo i to upoznamo. Nema nam druge, prinuđeni smo na lenčarenje, stvarno nije imalo smisla po tom pljusku vrteti pedale, a ni razloga. Samo nam je eto smetalo, jer nas sprečava da upoznajemo ovu lepu zemlju. 

 
dan2_03_resize.jpg

 U neko doba dana padavine prestaju, i izlazimo da napravimo neki krug. Imali smo čak i zamisao da malo uđemo u Poljsku. To je tu blizu... 

 
dan2_04_resize.jpg
 
dan2_05_resize.jpg
 
 

 Ma lepa je to bila zamisao, ali smrzli smo se najstrašnije, i posle nekog vremena odustajemo, ali bar smo je videli. Na slici ispod, reka Jizera, a sa desne strane Poljska. Bili smo bez rukavica, prsti od hladnoće su boleli, i vraćamo se u topli pansion...

dan2_06_resize.jpg
 
dan2_07_resize.jpg
 
dan2_08_resize.jpg
 
dan2_09_resize.jpg 
 

  

Logično je da fin pansion ima i fin doručak i da smo mi baš fino uživali, i da nas je napolju čekao jedan fin dan... da je neko fino pozirao...

dan3_01.jpg
 
dan3_02.jpg
 
dan3_021.jpgdan3_022.jpg
 
dan3_03.jpg

Jako česta scena, putevi sa rampama, a sa strane ostavljeno mesto kuda biciklisti mogu da prođu. 

 
dan3_04.jpg
 
dan3_05.jpg
 

Lagana planinarsko-brdska tura postaje dvorac tura. Ali kada smo videli te fine dvorce na karti nismo mogli da odolimo. Jednostavno su nas mamili svojim postojanjem. 

dan3_06.jpg
 
dan3_08.jpg
 

Prelazimo Cimermanov most, pokušavajući da napravimo i neku umetničku fotku dotičnog zdanja.

dan3_07.jpg
 
dan3_10.jpg
 
dan3_09.jpg
 
dan3_11.jpg
 
dan3_12.jpgdan3_13.jpg
 
dan3_14.jpgdan3_15.jpg 

 Trebalo nam je malo vremena da se priviknemo na njihov način obeležavanja planinarskih i biciklističkih staza. A kada smo uklavirili kako to funkcioniše kretanje je postalo jako lako i nije bilo više gubljenja. Ove fotke su postavljene da bi još negde krenuli da markiraju staze na ovaj način. Ona opšte prihvaćena belo-crvena tufna je praktična ako postoji samo jedna staza, ali ako se staze prepliću postaje skoro besmislena. Ovde svaka staza ima svoju markaciju koja prati putokaz. Bici-staze su žute table, planinarkse su bele, a kakva je boja vrha strelice takva je boja i markacije posle i adekvatno uokvirena prema tipu (žuto, odnosno belo). 


010_resize.jpg

 Prethodno veče nismo uspeli da se smestimo u obližnjem kampu, ali smo zato našli sasvim prigodnu, za tu priliku, livadu. Mirno, tiho, bezbedno... skoro bezbedno, jer u Češkoj divlje kampovanje nije dozvoljeno, i velike su kazne. Ipak jutro je bilo prelepo, i nismo se bunili uopšte za ovakav smeštaj. Samo nas je malo mučilo pitanje, šta ćemo sve uspeti danas da obiđemo, šta ćemo pronaći, blizu čega ćemo biti a nećemo videti? Hm... više od jednog pitanja...

 
016_resize.jpg
 
020_resize.jpg

 Zamak Hruba Skala smo relativno lako našli. Osnovan je 1353, ali današnji izgled datira iz devetnaestog veka. Deluje kao da neko u njemu živi, što je na neki način i tačno. Sada je tu i hotel i restoran. Sa velike terase se pruža fenomenalan panoramski pogled, u kome smo uživali iz sve snage. 

 

030_resize.jpg

 
040_resize.jpg
 
050_resize.jpg
 
060_resize.jpg070_resize.jpg
 
080_resize.jpg
 
090_resize.jpg

 I tako dok lagano, a nekada i ne baš lagano pedalamo nacionalnim parkom Češki raj u daljini nam se ukazuje dvorac Trosky, ili ono što je od njega ostalo. Nad celom dolinom se izdižu dve kule i stene na koje se oslanjaju. Dugo ovo možete gledati pre nego što uopšte krenete uzbrdo ka njima. Posebno ako malo omašite put. Dvorac je sagrađen u periodu 1380-1390 god. Ima dosta burnu istoriju, ali je i jako fotogeničan, što pokazuju fotografije ispod.

 
100_resize.jpg
 
110_resize.jpg
 
140_resize.jpg
 
150_resize.jpg
 
160_resize.jpg
 
170_resize.jpg

 Po završetku posete ostacima tvrđave Troski, nastavljamo naš obilazak ovog nacionalnog parka i da je toplije možda bi se i okupali u jezeru, malo pre posete zamku Kost. Sam zamak nam se jako dopao, jeste turistička destinacija ali neke gužve nije bilo. Pokušaj popunjavanja šupljina jednog biciklističkog želudca onom količinski jadnjikavom ali ukusnom kobajom je doživeo totalni fijasko. Pivo je naravno uvek prijalo, ali najviše je prijao sam dolazak ovde ipak. Nekako kada nahranite dušu, malo toga je više potrebno.

 
180_resize.jpg
 
190_resize.jpg
 
200_resize.jpg
 
205_resize.jpg
 
210_resize.jpg
 
220_resize.jpg

Ah te Pardubice... koliko li smo puta otišli iz njih i vratili se... Ali nekako tako nam se nametnula logistika ovog putovanja. Iz Beograda u Prag pa u Pardubice... Iz Garmiša u Minhen, pa u Prag, pa u Pardubice... sa severa Češke na putu za kući opet su bile Pardubice... tako da se eto mesto za koje ranije nismo znali ni da postoji, urezalo vrlo ubedljivo i trajno u naše sećanje.


 

 Viza samo što nije iscurela, lagano je vreme za put kući, a nije da nam se ne ide, i nije da nismo umorni, ali ipak odlučujemo da poslednje sate provedemo bez spavanja obilazeći u upoznajući Prag. Spavaćemo u autobusu na putu kući. 

 
010_resize.jpg
 
020_resize.jpg
U suprotnom smeru? 
 
030_resize.jpg

 Astronomski časovnik je svakako jedna od Praških znamenitosti koje treba videti. Napravljen je 1410. godine zajedničkim radom časovničara Mikaluša iz Kadanje i astronoma Jana Šindela. Postoji priča da su Tog čuvenog tvorca oslepeli da nigde više ne bi napravio takvo nešto, i da im se on osvetio pokvarivši mehanizam, koji dugo godina niko nije uspeo da popravi. Priča mozda ima logike jer se pominje neki majstor Hanuš iz Ruže koji je 1490. godine uspeo da popravi sat. Ima još priča na tu temu, koja je istinita, sada teško možemo saznati.

 U 17. veku dobio i figurice, koje se na pun sat pokazuju u prozorčiću, a u 19 veku je instaliran novi kalendar češkog slikara Jozefa Manesa. Ne samo da pokazuje figurice, nego je tu i čitava astronomska nauka, sat pokazuje i godine, mesece, dane, izlazak i zalazak sunca i meseca i nebeske znakove, vreme setve i žetve. Veruje sa da će grad zadesti velika nesreća ako sat stane...

 
040_resize.jpg050_resize.jpg
 
060_resize.jpg
 
080_resize.jpg

 Lagano pedalamo ka Karlovom mostu. Naravno da smo imali želju da sa našim konjićima pređemo ovo izvanredno delo srednjevekovnog graditeljstva. Iako ime svog osnivača ima tek od 1780. godine sam Karlo IV je kamen temeljac postavio 9.7.1357. god. Ranije su ga zvali Kamenim ili Praškim mostom. Pominje se da je izgadnja mosta poverena Petru Parleru i da je gradjen do pocetka 15.veka. 

 Most ima 16 ogromnih polukružnih lukova, širine je 9.5m a dužine malo preko pola kilometra. Na samom mostu je i 30 kipova koji su napravljeni u kasnijem periodu. Nismo im puno posvećivali pažnje, ostavili smo to nekada za neku drugu posetu ovom gradu. 

 
100_resize.jpg
 
110_resize.jpg
 
120_resize.jpg130_resize.jpg
 
150_resize.jpg 
 
160_resize.jpg

 Biti u Pragu a ne pedalati Hradčany-ma? Ma ne to se nama ne može dogoditi. Ali ono što nas je prijatno iznenadilo je i čuvar koji nas je uputio kuda da idemo biciklima. Da ne ometamo pešake, a i oni da ne ometaju nas. Nekako sve vreme smo bili u frci da smo višak, da možda ne smemo tu biti, ali taj strah je bio samo naš. Svojim izgledom za trenutak nam je zaustavila dah i katedrala Svetog Vida. Napravljena na najvišem mestu praškog dvorca. Impozantnih je i dimenzija, dugačka je 124, široka 60, a glavni svod je visok 33. U gradnji, kao i kod Karlovog mosta, pominje se Petar Parler.

 Prednost obilaska grada biciklom je u tome što se stvarno puno toga može obići. Brži ste od pešaka, a više uživate nego iz kola. Ali kada vas je samo dvoje, onda je malo teško i ulaziti u neke objekte. Prag je izuzetno posećeno turističko mesto. Čak previše posećeno, a to je sasvim dovoljno da nije sigurno ostaviti bicikle bez nadzora. Tako da nismo posećivali muzeje, nismo ulazili u katedrale, pa ni u ovu, u kojoj stvarno ima toliko toga vrednog da se vidi. Nekako ne mogu da se otmem utisku da su malo i preterali.

 Za same Hradčane kažu da je to najveći dvorac u svetu u kome neko živi. Naime ovde i dan danas stanuje predsednik Češke republike. Dvorac je stvarno velik, nalazi se iznad leve obale Vltave i dominira celim Pragom.

 
170_resize.jpg
 
180_resize.jpg
 
190_resize.jpg200_resize.jpg
 
140_resize.jpg210_resize.jpg

 U toku noćnog dela obilaska Praga i praških znamenitosti, pripremili smo finu večericu na jednoj klupici Starogradskog trga. Onako pravu biciklističku. I dok smo mljackali ponosni na to i gde smo i šta smo prošli i šta sve nosimo, što u srcu, što u bisagama, što na karticama fotoaparata, jedan od pogleda nam je bio usmeren i ka Tinskom hramu. Crkva Gospe od Tina je jedno od remek dela gotike. Stvarno izgleda prelepo sa svoja dva velika tornja visine po 80m i 4 mala tornja na njima. Izmedju tornjeva je ogromno kasno gotsko pročelje (iz 1463.god). Inače na samoj gradnji ovog hrama osnovanog na kraju vlade Jana Luksemburškog, radila je Parlerova radionica (od 1380.god.). Ova radionica je izradila i severni portal koji je smatran jednim od najvrednijih spomenika i vrhunac gotike.

 
220_resize.jpg

 Sa ovom noćnom fotografijom Starogradskog trga i Tinskog hrama bi i završili ovu našu pre svega foto-priču sa jednog, sada sam već jako siguran, lepog putovanja po Češkoj i upoznavanja sa nekim znamenitostima ove lepe zemlje, koja uz sve to, posebno ako se isključi Prag i Karlove vari, i nije tako skupa za nas sa ovog napaćenog i siromašnog parčeta Balkana. 

 
 
Loading...
Loading...