Viza samo što nije iscurela, lagano je vreme za put kući, a nije da nam se ne ide, i nije da nismo umorni, ali ipak odlučujemo da poslednje sate provedemo bez spavanja obilazeći u upoznajući Prag. Spavaćemo u autobusu na putu kući. 

 
010_resize.jpg
 
020_resize.jpg
U suprotnom smeru? 
 
030_resize.jpg

 Astronomski časovnik je svakako jedna od Praških znamenitosti koje treba videti. Napravljen je 1410. godine zajedničkim radom časovničara Mikaluša iz Kadanje i astronoma Jana Šindela. Postoji priča da su Tog čuvenog tvorca oslepeli da nigde više ne bi napravio takvo nešto, i da im se on osvetio pokvarivši mehanizam, koji dugo godina niko nije uspeo da popravi. Priča mozda ima logike jer se pominje neki majstor Hanuš iz Ruže koji je 1490. godine uspeo da popravi sat. Ima još priča na tu temu, koja je istinita, sada teško možemo saznati.

 U 17. veku dobio i figurice, koje se na pun sat pokazuju u prozorčiću, a u 19 veku je instaliran novi kalendar češkog slikara Jozefa Manesa. Ne samo da pokazuje figurice, nego je tu i čitava astronomska nauka, sat pokazuje i godine, mesece, dane, izlazak i zalazak sunca i meseca i nebeske znakove, vreme setve i žetve. Veruje sa da će grad zadesti velika nesreća ako sat stane...

 
040_resize.jpg050_resize.jpg
 
060_resize.jpg
 
080_resize.jpg

 Lagano pedalamo ka Karlovom mostu. Naravno da smo imali želju da sa našim konjićima pređemo ovo izvanredno delo srednjevekovnog graditeljstva. Iako ime svog osnivača ima tek od 1780. godine sam Karlo IV je kamen temeljac postavio 9.7.1357. god. Ranije su ga zvali Kamenim ili Praškim mostom. Pominje se da je izgadnja mosta poverena Petru Parleru i da je gradjen do pocetka 15.veka. 

 Most ima 16 ogromnih polukružnih lukova, širine je 9.5m a dužine malo preko pola kilometra. Na samom mostu je i 30 kipova koji su napravljeni u kasnijem periodu. Nismo im puno posvećivali pažnje, ostavili smo to nekada za neku drugu posetu ovom gradu. 

 
100_resize.jpg
 
110_resize.jpg
 
120_resize.jpg130_resize.jpg
 
150_resize.jpg 
 
160_resize.jpg

 Biti u Pragu a ne pedalati Hradčany-ma? Ma ne to se nama ne može dogoditi. Ali ono što nas je prijatno iznenadilo je i čuvar koji nas je uputio kuda da idemo biciklima. Da ne ometamo pešake, a i oni da ne ometaju nas. Nekako sve vreme smo bili u frci da smo višak, da možda ne smemo tu biti, ali taj strah je bio samo naš. Svojim izgledom za trenutak nam je zaustavila dah i katedrala Svetog Vida. Napravljena na najvišem mestu praškog dvorca. Impozantnih je i dimenzija, dugačka je 124, široka 60, a glavni svod je visok 33. U gradnji, kao i kod Karlovog mosta, pominje se Petar Parler.

 Prednost obilaska grada biciklom je u tome što se stvarno puno toga može obići. Brži ste od pešaka, a više uživate nego iz kola. Ali kada vas je samo dvoje, onda je malo teško i ulaziti u neke objekte. Prag je izuzetno posećeno turističko mesto. Čak previše posećeno, a to je sasvim dovoljno da nije sigurno ostaviti bicikle bez nadzora. Tako da nismo posećivali muzeje, nismo ulazili u katedrale, pa ni u ovu, u kojoj stvarno ima toliko toga vrednog da se vidi. Nekako ne mogu da se otmem utisku da su malo i preterali.

 Za same Hradčane kažu da je to najveći dvorac u svetu u kome neko živi. Naime ovde i dan danas stanuje predsednik Češke republike. Dvorac je stvarno velik, nalazi se iznad leve obale Vltave i dominira celim Pragom.

 
170_resize.jpg
 
180_resize.jpg
 
190_resize.jpg200_resize.jpg
 
140_resize.jpg210_resize.jpg

 U toku noćnog dela obilaska Praga i praških znamenitosti, pripremili smo finu večericu na jednoj klupici Starogradskog trga. Onako pravu biciklističku. I dok smo mljackali ponosni na to i gde smo i šta smo prošli i šta sve nosimo, što u srcu, što u bisagama, što na karticama fotoaparata, jedan od pogleda nam je bio usmeren i ka Tinskom hramu. Crkva Gospe od Tina je jedno od remek dela gotike. Stvarno izgleda prelepo sa svoja dva velika tornja visine po 80m i 4 mala tornja na njima. Izmedju tornjeva je ogromno kasno gotsko pročelje (iz 1463.god). Inače na samoj gradnji ovog hrama osnovanog na kraju vlade Jana Luksemburškog, radila je Parlerova radionica (od 1380.god.). Ova radionica je izradila i severni portal koji je smatran jednim od najvrednijih spomenika i vrhunac gotike.

 
220_resize.jpg

 Sa ovom noćnom fotografijom Starogradskog trga i Tinskog hrama bi i završili ovu našu pre svega foto-priču sa jednog, sada sam već jako siguran, lepog putovanja po Češkoj i upoznavanja sa nekim znamenitostima ove lepe zemlje, koja uz sve to, posebno ako se isključi Prag i Karlove vari, i nije tako skupa za nas sa ovog napaćenog i siromašnog parčeta Balkana. 

 
 
Loading...
Loading...