17.05.2010. Da li je dosadna jesenja kiša krivac, ili nesto drugo... kako god, od postojanja Beogradac sajta se nije dogodilo da pocetkom radne nedelje osvanu čak 4 price. 3 Planinarske: Velebit, Prenj, Uvac i jedna biciklistička koja već neko vreme čeka: Ovčarski dani; Kiša će kažu padati cele nedelje, pa uz kaficu lagano, srrrk...
10.04.2010 Postavljena je galerija sa jednog Indokineskog putovanja... 207 fotkica iz Tajlanda, Kambodže, Malezije i Singapura... pogledajte
-Krenuli smo sa ekranskim pozadinama za Vaš računar. Prilagodjene su 16x9 monitorima. Biće tematske, a pokušaćemo da jednom mesecno postavimo novu galeriju. e pa izvolte
02.01.2010. Kazu da kriza jenjava... ali kriza je kriza i tu je... ekipa ovoga sajta Vam želi da i pored krize ne budete u krizi... ako se nešto želi, naći će se način, a često za jako lepe doživljaje treba tako malo... Želimo Vam puno srce lepih dešavanja, lepih pogleda u očima, energije da Vas ponese gde duša želi, prijatelja koji će biti sa Vama... a kad smo kod prijatelja, ohladite šampanjac, pa ga onako bučno otvorite, pazeći na luster naravno, nazdravite, i dok pijuckate crtajte iksice po karti gde cete ove godine da planinarite, biciklirate, plovite.... Živeli :)
Staze i Bogaze, nove strane na internet nebu brdovitog Balkana. Početkom novembra počeo je sa radom sajt Staze i Bogaze, baza planinarskih trekova Balkana. Ovaj projekat je nastao iz želje da se stvori baza znanja od koje ćemo svi mi imati koristi. Molimo Vas da date doprinos slanjem opisa staza, fotografija i GPS trekova... Izvolite na staze i bogaze
Trening i ishrana - U ovom delu sajta, sada već ima dosta tekstova i vrlo su korisni. Namenjeni su pre svega biciklistima rekreativcima i planinarima, grupacijama gde zasigurno ima najviše greški u treningu, ako treninga uopšte i ima. Često se u planinu ide totalno nepripremljen, a organizam posebno srce, sve pamti...
Galerija - s obzirom na predele i količinu fotografija, uloženi trud i svašta još nešto, ovo je zasigurno deo sajta koji treba posetiti i posećivati...
USKORO: A uskoro odošmo tamo negde severno... Javljaćemo se...
Beogradac Dobro došll
Krenuo sam, tako, nedavno, natovaren po propisu, na prvu višednevnu vožnju posle dužeg vremena. Bicikl nosi, osim mene, dosta stvari potrebnih za kvalitetno provedeno vreme u prirodi: šator, vreću za spavanje, primus, garderobu, seksi časopise, sabrana dela Fjodora Dostojevskog i da ne nabrajam, sve što može zatrebati biciklisti na njegovom, punom neizvesnosti, putu. Rano je jutro, sunce sija punom snagom, dan pred Prvi maj. Poručio sam lepo vreme za ova četiri dana, nadam se da će me dobavljać ispoštovati, da se poslužim zemunskim rečnikom, i da nećemo imati neprilika, u meteorološkom smislu.
Dani do polaska se odbrojavaju poodavno, samo što sada kreće i lagana trema priprema za ovogodišnji veliki put. Ovo je najava tog puta, sa nekim okvirnim planom. Za razliku od prošlogodišnjeg velikog puta koji je bio prvenstveno biciklistički, sada idemo i sa planinarenjem, a nećemo zapostaviti ni najobičniji turizam...
Kada proleće najzad dođe i kada se slučajnom putniku ukaže nekoliko slobodnih dana u vidu prvomajskih praznika, iz godine u godinu se nameće pitanje: kuda? Njegov izbor će biti uslovljen onim što priželjkuje u predstojećoj sezoni: ako želi prekookeansku plovidbu, za Prvi maj verovatno će otići na more, ako je u planu vrh od šest hiljada metara popeće će se na visinu od bar dve hiljade, ako sanja o Amazoniji skoknuće do Perućice, a ako čezne da se pridruži nekom od pustinjskih karavana, pešačiće po Deliblatskoj peščari. Tako to rade pravi slučajni putnici. A neki drugi, više tumarala i lutalice nego ’slučajni’ a kamoli putnici, odu tamo gde ih prvi prvomajski povetarac odnese.
Posebnih dana u godini mesta u blizini velikih gradova ožive u ritmu koji odjekuje nadaleko, privlačeći putnike i goste poput magičnog prizivanja tam-tama. Za te dane stanovništvo se priprema mesecima, a neretko i cele godine. Tradicija naselja uz Dunav, Savu i ostale reke su takmičenja u pripremanju ribarskih kotlića, u vinarskim krajevima poput Smedereva i Vršca slavi se berba grozđa, u gradićima i selima gde većinu žitelja čini nacionalna manjina isčekuju se „Dani mađarskog gulaša“ i ostalih domaćih kuhinja, a brine se i o očuvanju obicaja od kojih se neki baštine još od paganskih vremena, poput kikindskih „Dana ludaja“.
U Hrvatsku sam se zaputio iz Češke u posetu Robertu i njegovoj ženi. Robert je naš saborac sa Š.L.A.G. putovanja, živeo je u Češkoj par godina; tamo smo se i upoznali, a zajedno smo prokrstarili Češku biciklima. Nismo se videli otkako se on vratio u Lijepu svoju, i sada smo planirali da moju posetu Zagrebu produžimo i dopunimo planinarenjem na Velebitu. Zapravo ja sam bio toliko zagrejan za Velebit da je tačnije ako kažemo da smo to planinarenje dopunili posetom Zagrebu. Na put krećem sa još dvoje Čeha, njegovih bivših kolega sa posla.
Rano Septembarsko jutro 5 h , posle odmora od puta u malom Hercegovačkom mestu Konjic u dolini Neretve, i kafe sa ratlukom u lokanom kafiću koji verovali ili ne radi od ranih jutarnjih sati, i ako nisu znali da dolazi grupa planinara u njihov kraj, krećemo kamionom prema Prenju. Starim kamenim putem posle nekih pola sata vožnje kamion nas izvozi do kraja puta gde dalje nastavljamo našu avanturu po planini. Na prvi pogled, planina kao i svaka duga.
Skoro da smo zaboravili na ovo ali, još u maju te davne 2009. godine nakon ture po Alpima, nismo žurili sa povratkom. Cedili su se poslednji dani viza i trebalo se nekako uglaviti u tih par dana na najbolji način. Danas ovo više nije važno jer su vize smaknute, ali tada je na to trebalo obratiti pažnju. Uglavnom, naši drugari iz Česke i saborci sa Alpa, Robert i Nenad, predložili su nam da odemo na sever, do grada Libereca, odakle ćemo provozati planinskim vencem Jizerske Hory, obići oblast Česki Raj, kao i baciti koji pogled na Česke dvorce u toj oblasti.
Svi mi starimo i sve dok neko ne otkrije eliksir života, neko pre, neko kasnije počinje da oseća posledice godina. No, koliko je taj pad neminovan? I šta je to što možemo učiniti kako bi se umanjile posledice starenja? Istina je da većina sportista koji godinama treniraju dostiže vrhunac pre svoje 35 godine starosti, dok od tog doba kreće polako silazna putanja, ali to ne znači da je nemoguće poboljšati performanse i u srednjim godinama. Kako?
Za romantične duše otkrila sam jedno romantično mesto sa još romantičnijom starom vetrenjačom sa čijeg se mesta pru?a romantičan noćni pogled na luku i veći deo grada...a da... U sumraku sezone, polovinom septembra vreme i nije tako rdjavo, kišni talas polako jenjava…tu i tamo po koja slaba kap… U uvali se krije Skijatos… malih ulica, malih kućica, malih prozorčića, malih energičnih crnpurastih ljudi, šarenih izloga, udobnih bašta, peskovitih pla?a, uređenih trgova, šetalista...
Sticajem čudnih okolnosti, posle 22. godine braka i dvoje dece (koja su u međuvremenu porasla) zamalo da potpuno sam dočekam ovaj praznik… Na šporetu je sarma, u rerni svinjina noga obmotana oko svinjinog suvog vrata, pa onda(k) pečena, prisutna je i novogodišnja ruska salata, i da nije prestala kiša oni bi mi bili jedino društvo u ovoj najveselijoj noći, kako se to popularno kaže... U 10. sati uveče najzad staje kiša. Iz šupe iznosim bicikl, zovem mog prijatelja Milana St. i po vlažnom asfaltu krećemo iz našeg prigradskog naselja na biciklistički doček Nove godine.
Postoji mnogo loših tekstova napisanih o ugljenim hidratima - oni su ključni deo naše ishrane i posebno važni kod sportista. Postoji i veliko neznanje kod naprednijih rekreativaca u svetu bicikliranja i planinarenja u vezi sa unosom ugljenih hidrata... Tekst koji svakako trebate procitati, a stečeno znanje koristiti...
